Poštovani, imam psa rase nemački oštrodlaki ptičar koji ima savršen aport sve sitne divljači sa suvog ali iz vode ne, pritom se ne plaši vode. Kako to ispraviti? Unapred zahvalan

Praksom morate ga odvesti negde i razbiti mu strah od vode pokušaj te da uđete u vodu zajedno

Postovani, oko prvog maja uzimam Dogo Argentino, imace oko 2,5 meseci. Imam malog mesanca vec, 3 godine starog, apsolutno neagresivnog. Da li ce se oni sami sprijateljiti ili treba nekako da uticem, i kako? Da li je 2,5 meseci starosti pravo vreme da se zapocne sa socijalizacijom? Unapred zahvalan!

Pozdrav, ja tu rasu (dogo argentino) volim ali ta rasa ume da bude zajebana. Oni imaju genetske predispozicije za agresivnost prema drugim psima i to u određenim linijama ume da bude jače od njih pogotovu kada steknu polnu zrelost. može biti nezgodno i to što su dva mužjaka pogotovu kada dogos bude napunio 1,5g.

Moj savet je da se u naredne 2g. potpuno posvetite psima i da ih ne razdražujete na bilo koji način (putem igranja razvlačenja ili nadražaja na ogradu) kad god budete hranili pse budite pored njih i čim završe hranu sklonte činije sa hranom. Bilo koje i najmanje režanje odmah korigujte. Što više dugih šetnji u različitim pravcima, umorni i zadovoljni psi bez viška energije se teže svađaju. Prilikom aktivnosti sa novim psom vodite računa o kukovima ja volim da kažem štene uvek mogu još da se igraju, skaču ali njihov kostur ne može.

Takođe ga sada u prvih par meseci družite sa dobroćudnim psima kako bi se pravilno razvijao ali vodite računa svakog momenta se mogu okrenuti jedni protiv drugih

Postovani,imam malog pit bula starog 4meseca.Pomalo radim vec sa njim osnovne komande i ostalo ali imam mali problem. Sa ljudima i decom je sve u redu mazi se igra se i vidi se da uziva,ali problem nastaje kad se susretne sa drugim psom ne bitne velicine rase.Odmah napada povijenih usiju i repa i dzaba mu govorim fuj i trznem ga udarim ga ali on ne reaguje.Ne zanam sta da radim pa vas molim za pomoc.Ako je moguce odgovor i na mail posto mi nije kompjuter uvek pri ruci. Unapred hvala

Poštovanje, odavde mi nije dostupna vaša meil adresa pa ću morati samo ovim putem. Imate lako razdražljivog psa šutiranje i sl. će ga samo još više razljutiti. Dok ne dovedete psa pod kontrolu prestanite da se igrate sa njim igre razvlačenja, vučenja ili sličnih igara koje bude u psu agresiju, samo trćanje i loptica ali i u tome ne preterujte zbog kukova pas tj. štene uvek može još da trči da se igra ali kostur ne.

Podhitno naučite psa komande sedi, lezi čim primetite da je naćuljio uši ili sl. odmah komanda sedi a čim primetite psa komanda lezi, ako budete uporni i dosledni nagon će polako oslabiti. dok pas fokusira stanite između njega i plena komanda sedi a ako treba i lezi ako je pas nemiran stavite ga da legne na bok. tako bez izuzetka bar 3 meseca nakon toga korigujte prema napredku i prema situaciji.

Jedini ključ uspeha je upornost i doslednost

Postovani,imam ogromno dvoriste gde je pustena zivina,nemam posebnih zahteva sto se tice rase,imamo ceste posete lisica,a u okolini ima i pacova,tako da mi treba pas koji ce da tera predatore ,a da ne dira zivinu.Ne bih ga vezao!Koju vrstu preporucujete,pozdrav!

Ovako nemački terijer je i stvoren za glodare. Uzimaju se u paru i nemojte ih kastrirati tačne info o rasi ću vam postaviti ovih dana. Za lisice i sl. vam prepredlažem nekog psa čuvara npr. rotvajler oni kasnije sazrevaju ali nema ulaska u dvorište kada završe sa razvojemumesto lovnog psa a ako ima te i vukova onda samo kavkaski ovčar sa šiljcima oko vrata okrenutim ka napolje

Za dva do tri dana ću vam postaviti više info.

dali mogu gde nabaviti literaturu ili nesto slicno sto ce mi pomoci u njegovom dresiranju

Ostavite meil. A do tada da krenemo od početka 

Osnovi teorije dresure (Opšti prikaz)

Dresirati znači naučiti životinju da izvršava različite izdate zapovesti. Da bi to uspeo dreser mora da poznaje fizičke i psihičke genecke predispozicije pasmine koju obučava ali i same konkretne životinje.

Što se dreser manje pridržava priznatih metoda i tehnika dresure mogućnost za neuspeh u dresuri se uvećava. Dresura je uspešno završena kad pas na precizne komande izvršava precizne radnje koje su planirane za tu komandu i to uvek bez greške. Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na komandu sedne potrebno mu je pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći način: dreser izgovara komandu SEDI (malo povišenim tonom) pa neposredno posle toga (podvučeno je jer obavezno ide prvo uzvik naredbe pa tek onda rukom pritiskamo psa, TO JE BITNO JAKO) jednom rukom pritiska slabine psa terajući ga da savije zadnje noge i da sedne. To se više puta ponavlja sve dok pas sam ne izvrši tu radnju sedenja na komandu SEDI, i to uvek bez dvoumljenja ili greške.

Dominantne reakcije i njihov značaj za dresuru

Odrasli psi već imaju izgradjene odredjene šablone ponašanja. Te šablone ponašanja koji su već izgradjeni u toku dosadašnjeg života psa nazivamo dominantnim reakcijama psa. Pre svake dresure odraslog psa moramo najpre uočiti koje su to njegove dominantne reakcije, jer one će se koristiti prilikom dresure. Tako na primer kod nekih pasa je izraženija proždrljivost, kod nekih reakcija orijentacije itd. Svaka posebna izražena reakcija zahteva drugačije, posebno, ophođenje sa psom. Na primer dresiranje psa sa izrazitom proždrljivošću treba zasnovati na bezuslovnim nadražajima hrane.

Praktični rad sa psima je pokazao da se na gotovo sve dominantne reakcije može uticati. Ponekad je dovoljno izmeniti uslove sredine u kojoj pas živi pa da se donekle izmeni i karakter dominantne reakcije. Na primer, pas se nalazi u uslovima gde se sa njim loše postupa, gde ga tuku i zastrašuju. Kod takvog psa će se obavezno razvijati odbrambena reakcija pasivnog oblika. Kad bude video nepoznatog čoveka, takav pas će pokazati kukavičluk, bežaće od ljudi podavijenim repom. I obrnutno, kada se sa psom lepo postupa, kod njega se stalno razvijaju hrabrost i bes. Takav pas se neće plašiti ljudi i karakter njegove odbambene reakcije će biti aktivan. Njegovo ponašanje uvek će biti ponašanje hrabrog psa.

Dakle, ako se u procesu obučavanja primenjuju prikladna tehnika i metoda dresiranja kod psa će se moći razviti određene vrste dominantnih reakcija i odgovarajuće ponašanje. Od psa kukavice je moguće napraviti hrabrog i aktivnog psa ali se dešava i suprotno. Ima i pasa kod kojih je nemoguće bilo šta izmeniti bez obzira na metod i tehniku dresiranja. Ovde se u prvom redu misli na uzrast psa. Kod starog psa sa odbrambenom reakcijom pasivnog oblika nemoguće je izgraditi oktivan oblik odbrane. Kada je pas star i zreo, kada je već prilično formirao svoju ličnost, jako je teško savladati postojeće stanje. Nasuprot tome, mlade životinje lako reaguju na promene sredine.

Kao što je poznato psi se, kao i druge životinje, rađaju sa određenim sistemom reakcija koji se sa rastom sve više obogaćuje uslovnim refleksima. To bogaćenje je kod pasa naročito izraženo za vreme dresiranja kada se pored prirodnih nadražaja koriste i veštački. Sa psom koji ima izraženu odbrambenu reakciju aktivnog oblika treba postupati odvažno prilikom dresure a sa psom koji je ima u pasivnom obliku mnogo blaže i nežnije treba postupati itd. Uvek, naime, treba imati u vidu koja reakcija dominira kod psa. 

Oblici nadražaja

Nadražajem se smatra svaki kontakt, bilo rečima ili dodirom, dresera prema psu ali i osećaji koji se javljaju u samom organizmu psa. Za vreme dresiranja koriste se različiti nadražaji koji se kao i refleksi dele na bezuslovne i uslovne. U bezuslovne nadražaje ubrajamo hranu, trzaj povodnikom i slično. Stepen korišćenja nadražaja zavisi od individualnih osobina psa. U uslovne nadražaje spadaju sve izgovorene komande, pokreti rukom i drugi zvučni i vizuelni signali.

Komande se dele na osnovne i pomoćne. U osnovne komande spadaju one koje kod psa izgrađuju osnovne navike. Pomoćne komande se koriste samo za usmeravanje ka osnovnim to jest glavnim komandama. Na primer, kada se pred psa iznese više predmeta i zapovedi se MIRIŠI, kod njega treba na tu zapovest izgraditi naviku da po mirisu odabere samo potrebne predmete. Taj uzvik MIRIŠI je osnovna komanda. Pomoćne komande u ovom primeru mogu biti reči DOBRO ili FUJ. Komanda DOBRO koristi se kada je pas odabrao pravilan predmet. Komanda FUJ se blago izgovara kada je pas pogrešio. Po svom značenju sve su osnovne (glavne) komande stalne (nepromenljive).

Potrebno je reći nešto o stalnosti i standardnosti izgovorenih zapovesti. Ako zbog nečega pas ne reaguje na komandu APORT, ne hvata ukazan mu predmet, neiskusan dreser u želji da pojača zapovest APORT počeće da izgovara nove reči kao DAJ, DONESI itd. koje su psu nepoznate. Ove nove reči neće pomoći psu već će ga one zbuniti jer neće razumeti šta se od njega traži. U datom primeru jedino što može da pomogne jeste energično i uporno ponavljanje komande APORT jer je uslovni refleks izgrađen samo na tu reč. Svaka nova reč za psa koji se dresira nerazumljiva je.

Pokret ili vizuelni signal nije kao uslovni nadražaj istovetan sa zapovešću glasom. Pri istovremenom izgrađivanju uslovnog refleksa na zvučnu komandu i na pokret uslovni refleks na pokret može brže da se stvori. Međutim, pravilan redosled tehnika dresiranja zahtevaju da se prvo izgradi navika na zvučne signale a tek onda navika na pokrete.

Pored nabrojanih uslovnih nadražaja DRESER je osnovni i najjači nadražaj za psa. U početku dresiranja kada se izgrađuju navike opšteg tipa koriste se nadražaji srednje jačine sem u izuzetnim slučajevima kada je potrebno iskoreniti neku nepoželjnu naviku. Ali u svim slučajevima komanda dresera mora biti izgovorena strogim tonom i treba da prethodi prinudi. Kasnije će biti dovoljno da komanda dresera bude izgovorena strogim glasom i pas će odmah ispuniti zapovest dresera.

Hrana kao bezuslovni nadražaj ima više funkcija u dresuri. Nekad se koristi za izgradnju osnovnog uslovnog refleksa na određenu komandu a nekad da bi se ubrzala putem kontrasta (nagrađivanje kada je komanda izvršena i nenagrađivanje kada se ne izvrši). Da bi se pojačao refleks hrane i njegove veze sa zahtevima komande koristi se meso. Podsticanje izvršenja zapovesti stimuliše se malim komadima mesa. Nagrađivanje treba uvek propratiti komandom DOBRO. Ponavljanjem tog postupka će se kod psa izgraditi uslovni refleks na komandu DOBRO, pa će komanda vremenom zameniti poslastice. Ovde treba naglasiti i o načinu davanja poslastica: iskusan dreser malim komadom mesa nadražiće životinju mnogo više od neiskusnog. Ne treba davati mnogo mesa jer će se tako pas zasititi i neće mu više biti zanimljiva hrana, samim tim hrana nema više funkciju nagrade. 

Nadražaji koji ometaju

Nadražaji koji ometaju mogu da se jave u okolnoj sredini ili pak osećaji koji se javljaju unutar samog organizma psa: glad, žeđ i drugi. Oni mogu da deluju na psa jače od nadražaja koje koristi dreser.

Da se pas ne bi oslobodio uticaja dresera nužno je kod njega izgraditi bezlično ponašanje na ometajuće nadražaje. Da bi se to postiglo potrebno je da nadražaji koje primenjuje dreser budu jači od onih koji ometaju pošto jači nadražaji daleko više odvlače pažnju psu. U vreme dresure treba psa smestiti u takve uslove u kojima je uticaj dresera najveći. To se postiže na sledeći način: u prvim danima obuke pas se izoluje i trenira se sam dok ne stekne osnovne navike i dok se ne uspostavi čvrsta veza između njega i dresera. Zatim se dresiranje nastavlja u sredini koja se približava stvarnoj sredini to jest onoj sredini gde postoje faktori ometanja (kretanje ljudi i kola, itd.). Što je uticaj dresera veći to se na psa deluje sa sve složenijim faktorima ometanja. Zatim se od psa zahteva izvršenje zadataka u uslovima velikog broja ometajućih faktora i tek posle toga se može preći na dresiranje u uslovima takozvanih, fizičkih smetnji (gladovanja, hladnoće, vrućine itd.).

Naravno za vreme obuke treba stalno voditi računa o tipu psa. Ako se pas boji faktora smetnji treba ga umiriti milovanjem i pokušati da na bilo koji način taj ometajući faktor otklonimo bilo uklanjanjem tog faktora, bilo premeštanje psa u neku drugu sredinu. Na kraju kad je proces dresure završen izdresirani pas mora besprekorno da izvršava sve naredbe bez obzira na jačinu ometajućih nadražaja. 

Intonacija glasa i njen značaj za dresuru

Zvučne komande je potrebno izgovarati odsečno i dovoljne glasno upotrebljavajući različitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas dresera bude monoton. Preterano visoka ili niska visina glasa su takođe nepogodne ukoliko se stalne koristi samo jedna od njih.

Psi imaju izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju, jačinu i na dužinu trajanja glasa. Na to treba obratiti posebnu pažnju jer zvučni signali predstavljaju sredstvo opštenja dresera sa psom, to je JEZIK kojim čovek zapoveda i zahteva izvršenje određenih radnji. Glas je važan elemenat jer pomoću njega čovek utiče na životinju koju dresira potčinjavajući je svojoj volji. Pogrešna komanda i nepravilno korišćenje glasa može da dovede u pitanje uspeh same dresure jer zbunjuje psa.

U praktičnom radu je od samog početka, a naročito i u vreme kad se kod psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgovoriti komande što je moguće razgovetnije i različitom intonacijom glasa. Na primer komande pretnje se izgovaraju odsečnim, strogim i povišenim glasom a komande pohvale otegnuto i nežno. Pravilnom primenom intonacije kod psa se razvija sposobnost pravilnog reagovanja na glas dresera. Uz pretnju ide strogi glas, uz nagradu blag i miran glas. Kada se radi sa psima dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest i to povišenim tonom u kojem se naslućuje pretnja o mogućnosti kazne. Nasuprot tome kada je zapovest ispunjena komanda pohvale se izgovara sa prizvukom odobrenja i blagim glasom.

Kod pasa se razvija uslovni refleks na boju i visinu glasa. Oni znaju da preteći glas prethodi neprijatnostima od strane dresera a ljubazan i prijatan glas prethodi obaveznim nagradama. Na jednom primeru ćemo da objasnimo važnost intonacije. Psa treba naučiti da ide pored dresera. Ako pas istrčava ili zaostaje iza dresera onda ga trzajem povodnika vraćamo pored noge. Uz to izgovaramo komandu PORED povišenim i pretećim glasom (ali naravno prvo izgovorimo PORED pa odma zatim povučemo uzicu). Ako se pas nalazi pored noge (pravilan položaj) upotrebljava se ista komanda PORED ali sada izgovorena mekim i prijatnim glasom. Ponavljanjem tog postupka se kod psa obrazuje novi uslovni refleks na intonaciju glasa: komanda PORED izgovorena pretećim glasom znači će za psa moguću kaznu. Da bi kaznu izbegao pas će se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera. Posle ovoga pas neće želeti da napušta mesto pored noge osim u slučaju nove zapovesti. On oseća da samo nalazeći se pored noge dresera može da bude miran i da blagi glas svog gospodara može da čuje samo onda kada je na tom mestu ili da dobije nagradu u vidu komada mesa. Napuštanje mesta pored noge treba da se proprati pretećom komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom.

U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa zavisi i brzina dresiranje. Ne sme se dozvoliti izgovaranje neprirodnih i nepoznatih glasova, ili ako nije dosledne i iste komande jer pas kad primeti lažnost postaje nepoverljiv prema komandama dresera i to je vrlo otežavajuće i može dovesti do totalnog neuspeha dresiranja. Pravilne i u pravo vreme upotrebljene intonacije postaju navika samog dresera, koji se koristi njima pravovremeno i tačno. 

Primena prinude

Faktor prinude igra značajnu ulogu u dresuri pasa. Prinuda omogućuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog ispunjavanja zadataka bez obzira na to da li su ometajući nadražaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva se način ophođenja koji primorava psa da izvrši naređenje. Faktor prinude koči sve akcije psa koje nisu potrebne dreseru. Primena prinude je potrebna zato što su mnogi naši zahtevi neprijatni psu i što ih on ne bi ispunjavao dobrovoljno. Prinuda se koristi čak i u onim slučajevima kada se pas doučava u najprostijim navikama: sedeti, ležati i slično. Ako pas odbija da izvrši naučenu komandu dreser ga mora prinuditi na poslušnost. Kad god je potrebno psa na nešto prisiliti ne smeju mu se činiti ustupci jer će u protivnom dreser izgubiti uticaj.

Kao način prinude koriste se: trzaj povodnikom, izazivanje bola nazubljenom ogrlicom, lagan udarac malim prutom itd. Neki dreseri odbijaju primenu laganim udarcem tankim prutom kao prinudu, ali nama se čini da ta metoda nije loša. Prutić je kao način prinude u rukama iskusnog dresera nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih prevladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena prutića mora biti vezana za momenat odbijanja poslušnosti psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda pošto je pas odbio da se povinuje ponovljenoj komandi izgovorenoj pretećim glasom. Samo u tom slučaju treba odmah upotrebiti prutić ili jak trzaj ogrlice. U ovom slučaju preteća zapovest, pojačana bolom, postaje signal koji opominje i koji sili na momentalno izvršenje zapovesti. Ali onog trenutka kad pas izvrši zapovest treba ga odmah nagraditi poslasticom i komandom zahvale.

Metoda kontrasta se sastoji u naizmeničnoj primeni bola i nagrađivanja. Ovde se psu jasno nudi izbor da izvrši zadatak i bude nagrađen ili da ga ne izvrši i bude kažnjen. Ali kod pasa kod kojih je jako izražena velika agresivnost i razdražljivost nemoguće ga je obuzdavati sa polumerama i popuštati im već je potrebno primeniti sve načine, uključujući i prutić da bi se ostvarila poslušnost. Korišćenje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa potrebno ugušiti urođeni instinkt. Na primer napad psa koga dresiramo na druge pse. U takvim slučajevima polumera nije dovoljna. Protiv instinkta razdražljivosti moguće je delovati samo jakim sredstvima prinude.

Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neće imati štetno dejstvo i dresiranje će biti uspešno. Psa je moguće izdresirati i bez prinude ali se tada ne može od njega očekivati da uvek izvršava sve zapovesti bez pogovora a i dresura će biti jako duga i naporna. 

Pohvale i zabrane

Razmatrajući suštinu i značaj faktora prinude kao sastavnog dela dresure pasa ne možemo a da se ne osvrnemo i na pohvale i zabrane koji su usko povezani sa prinudom. Pod pohvalom podrazumevamo sledeće postupke: dopunska komanda DOBRO, milovanje i sve vrste poslastica. Da bismo psu pokazali da je dobro izvršio zapovest pohvaljujemo ga izgovarajući komandu DOBRO i/ili milovanjem i davanjem poslastice. Komandu DOBRO uvek treba izgovarati mekim i prijatnim glasom.

Da bi se nešto zabranilo psu izgovara se komanda FUJ koja se obavezno izgovara strogim glasom a ponekad je praćena i laganim udarcem tankog prutića ili trzajem povodnika. Potrebno je istaći da neiskusni dreseri često upotrebljavaj komandu zabrane FUJ i koriste je i kad je to potrebno i kad nije. To je jako loše za dresuru jer ako se suviše često upotrebljava ona kao faktor zabrane gubi svoju vrednost. Da bi se otklonile manje važne nepravilnosti u izvršenju zadatka umesto komande FUJ može se upotrebiti odgovarajuća osnovna komanda ali izgovorena strožim glasom. Na primer ako dreser primeti da pas dok čuva stvari obraća pažnju na nešto drugo onda se umesto komande FUJ ponavlja komanda ČUVAJ govorena povišenim glasom.

Treba shvatiti da komanda zabrane predstavlja suprotne dodatnoj komandi DOBRO. Komanda zabrane FUJ je potpuno samostalna komanda koja predstavlja signal za kočenje svih neželjenih akcija ona je jak uslovni nadražaj koji izaziva izraženu pasivno odbrambenu reakciju. 

Dozivanje psa

Prilikom dozivanja psa (na primer posle pauze) osnovna komanda je DODJI. Cilj ove komande je da pas nauči da brzo priđe dreseru (vlasniku) kad ga ovaj pozove ma gde god se on nalazio. Za razvijanje ove navike se najčešće koriste reakcija psa na hranu i njegova privrženost vlasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost jer će u protivnom pas početi da ispoljava strah i odbijati da prilazi.

Komanda DODJI se uvek izgovara prijatnim i tepajućim glasom. Kad pas pridje dreser ga obavezno nagradjuje nekom poslasticom i milovanjem. Kad dreser izgovori komandu DODJI povišenim tonom pas ili neće hteti da pridje ili će prići sa jasno ispoljenim strahom. To je rezultat pogrešne upotrebe intonacije i zvučnih signala.

U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu DODJI pas ne sme da se kažnjava za neizvršenje ovog zadataka. Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledećem: kada se pas u svoje slobodno vreme nalazi na izvesnoj udaljenosti dreser će ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu DODJI i pokazati poslasticu u ruci. Pošto pas čuje miran glas dresera i oseti prijatan miris hrane on će rado prići čoveku. Zato ga treba nagraditi poslasticom i pomilovati. U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, što je navika jače razvijena rastojanje uvećava i tako najviše do dvadeset metara.

Ako komandu DODJI pas izvršava bezvoljno dreser mora malo da utiče na njega svojim postupcima. Na primer da trči ispred njega, da se igra sa njim i na taj način se kod psa razvija živost i želja da priđe dreseru. Kad pas priđe dreser se udara levom šakom po butini i tera psa da sedne pored njegove leve noge. Pošto pas počne da pravilno reaguje na komandu DODJI vežba se postepeno proširuje tako što se uvode nadražaji koji odvlače pažnju ali na koje pas nesme da reaguje u prisustvu dresera. Kada pas stečenu naviku počne da izvršava bez pogovora skida mu se povodnik i vežba se nastavlja bez povodnika. Ako pas preterano reaguje na druge nadražaje treba ga trzajem povodnika i zvučnim signalom DODJI privući nozi i dati mu poslasticu.

Kasnije se komanda DODJI vezuje za pokret ruke koji dobija isto značenje koje ima zvučni signal. Leva ruka se pruža u visini ramena pa se zatim spušta na butinu. Posle izvesnog vremena pas će prilaziti dreseru samo na taj pokret rukom. Pokret i zvučni signal treba kombinovati i ceo postupak ponavljati više puta na različitom odstojanju. Navika da se prilazi dreseru može se početi razvijati od prvog dana obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika na primer, otvaranje vrata prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser dođe da bi mu dao hranu i tada se izgovara komanda DODJI i slične situacije. Kad god se prinosi hrana da pas jede takodje se uzvikuje naredba DODJI. Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi.

Toliko ovaj put srećno Ps: sa vežbama počnite što pre

Postovani da li znate koja je rasa pasa dobra za domacinstvo,a da ne napada zivinu

Morate mi napisati kakav vam pas treba malo više informacija hvala