Izbor i priprema psa za lov

Petak, 06.05.2011 | 23:36 | Jovica Vidovic | Komentara: 0


U danasnjem svetu pas sve vise zauzima mesto pored coveka. Zahvaljujuci, savremenim tehnickim dostignucima ljudi, bilo u selu ili gradu, imaju laksi rad i vise slobodnog vremena.

Izbor i priprema psa za lov

Izbor i priprema psa za lov

Izbor psa za lov

 

U danasnjem svetu pas sve vise zauzima mesto pored coveka. Zahvaljujuci, savremenim tehnickim dostignucima ljudi, bilo u selu ili gradu, imaju laksi rad i vise slobodnog vremena. Mnogi od njih su se odlucili da deo svog vremena provedu u prirodi-u lovu. A biti lovac podrazumeva i posedovanje dobrog psa.

Poznato je da je najveca uvreda za lovca ako mu kazete da mu pas nije dobar. Nasuprot tome, svaki vlasnik je u stanju da se �zakune� da mu pas odlicno radi u lovu i da izvrsava tacno sve njegove naredbe. Da bi se postigli odgovarajuci rezultati u lovu potrebno je odabrati psa zavisno od vrste lova. Sve vrste lovnih pasa po nameni podeljeni su na : gonice, jamare, krvolslednike, cunjavce, pticare i retrivere i ovde cu biti slobodan da kazem par reci o svakoj.

            GONICI : Sve rase gonica odlikuju zajednicke osobine u nacinu rada u lovu. Gonic treba, krstareci hitro lovnim terenom, da pronadje i podnigne divljac. Pokrenutu divljac uporno goni uz glasno lajanje nagoneci je obicno prema  lovcu u zasedi. Gonica uglavnom  nazivaju zecarom jer je lov na zeceve uglavom ranije obavljan gonicima medjutim pored zeca mogu se koristiti i za lov na druge verste visokog i niskog lova. Vrlo su izdrzljivi i mogu po celi dan da pomazu lovcu. Svaka zemlja ima svoje rase pa tako i nasa Srbija ima priznate 6 rasa : Balkanski, istarski, posavski, jugoslovenski trobojni, bosanski ostrodlaki i istarski ostrodlaki.

           JAMARI : Ovi psi sluze uglavnom za lov na stetocine i rad  u jamama. Svi se odlikuju manje-vise niskim rastom, snaznom gradjom tela, narocito snaznom njuskom i cvrstim zubima koji im odlicno sluze za borbu sa lisicama i drugim stetocinama. Odlika njihovog rada je da vrlo lako ulaze u jamu, gde se bore sa stetocinom da je isteraju. U toj borbi ponekad i sami nastradaju. Nad zemljom rade vrlo dobro kao gonici pored toga, ovi psi se lako nauce da aportiraju ulovljenu divljac. Iz ove grupe vredno je spomenuti Nemackog lovnog terijera, jazavicara i foks terijera.

            KRVOSLEDNICI : Krvoslednici prate trag ranjene divljaci i po tome su dobili ime. Dobro obuceni ovi psi su od velike koristi pri lovu na visoku divljac. Ko izrazirti predstavnici ove grupe poznati su Hanoverski i Bavarski krvoslednici.

            CUNjAVCI : Cunjavci se odlikuju posebnim nacinom lova i rada na terenu. Njihov rad se sastoji u stalnom trcanju-cunjanju kroz lovne terene koji su prekriveni gustim cesto neprohodnim rastinjem. Divljac ne markiraju vec je posle kraceg zastajanja podizu i gone. U ovoj grupi postoji veliki broj rasa ali se kkod nas najcesce koriste koker spanijeli.

            PTICARI : Rad pticara se sastoji u brzom pretarizvanju lovnog terena i pronalazenju odredjene vrste plemenite divljaci. Oni se u prvom redu upotrebljavaju u lovu na pernatu divljac, po cemu i kod nas nose svoj naziv. Pravilno obuceni oni se mogu upotrebljavati i u lovu na ostalu divljac. Svaki pticar kada nadje divljac pogledom i glavom usmerava tacnije �markira� to jest ukazuje lovcu na mesto gde se nalazi divljac. Ukoliko pas duze stoji nad ljivljaci smatra se da je bolji jer duze i cvrsce stoji.  Ova osobina cvrstog stajanja urodjena je svim rasnim pticarima, ali ako se ona obukom i odgajivanjem ne neguje pas moze postepeno da je izgubi.

Pored ove osnovne osobine markiranja pticari se lako obucavaju i da aportiraju ulovljenu divljac. Neki pticari radije donose perantu a nerado dlakavu divljac mada se to obukom sve ispravlja. Ova grupa se deli na engleske i nemascke pticare a na sasim prostorima najvise se koriste : poenter, epanjel breton, irski, skotski i engleski seteri, nemacki kratkodlaki pticar i nemacki ostrodlaki pticar.

           RETRIVERI  : Odlika retrivera jeste da je  odlican aporter i da ulovljenu divljac mrtvu ili ranjenu, odlicno donosi kako na suvom tako i iz vode. Od 5 rasa retrivera koji se medjusobno razlikuju po boji, karakteru i kvalietu dlake labrador retriver je nesumnjivo najbolji radni pas te grupe.

 

 

KAKO ODABRATI STENE : Jedno od najosnovnijih pitanja u odgoju pasa jeste kako odabrati stene. Oni koji ga biraju od sopstevene kuje u boljem su polozaju od onih koji ga kupuju. Ipak, i jedni i drugi mogu da pogrese.

            U izboru rase treba voditi racuna jer sve rase ne odgovaraju svim lovistima, terenima i vrsti divljaci koju lovac namerava da lovi. Tako ce se lovac lako odluciti hoce li uzeti pticara, gonica ili jamara. Opredelivsi se za odredjenu grupu lovac mora da na osnob\vu sopstvenog iskustva, literature ili iskustva drugih lovaca izabere i pasminu-rasu psa. U nasim uslovina izmedju razlicitih rasa pticara nema znacajnih razlika u ispunjavanju osnovnih zadataka kao pomocnika na sitnu divljac. Medjutim razlike su znatne ako se kao uslov postavi nacin rada. Tako na primer, poenter je po pravilu pas za ravnicarske terne, mahom otvorene i za pobrdja. Ovaj pas trazi prostor za siri krug kretanja i samo tako njegove osobine mogu biti iskoriscene slicno je i sa bilo kojom rasom setera.

Tek kada po ovim merilima odredimo rasu dolazi trenutak kada treba odabrati stene. Ovo je tezak i nezahvalan posao mada se zna koja merila treba postovati. Pre svega, treba imati na umu da poreklo ima znacajnu ulogu za opredeljenje iz kojeg legla cemo odabrati buduceg  pomagaca u lovu. Roditelji treba da su ocenjeni visokom ocenom ya izgled, da su potomci radnih pasa i da imaju pozitivne ocene u radu.

Nabavka steneta od roditelja koji nemaju pozitivne ocene u radu je veliki rizik, jer se pas nabavlja da bi radio. Iako veliki broj odgajivaca drzi lovacke pse a da ih ne koristi u lovu, na ovaj nacin kroz generacije se gube lovacke osobine i radne mogucnosti pa se rase degenerisu i gube svoja osnovna obelezja.

Strucnjaci i iskusni odgajivaci preporucuju da se prilikom odabiranja steneta pazi na njegove osobine. Iako se u dvomesecnom steentu ne moze mnogo videti, neke mogucnosti ipak postoje. Po pravilu jace stene uvek ima prednost. Osim toga ustanovljava se i polozaj zuba bez obzira na to sto se oni menjaju. Stene kojem usi strce, ako mu to nije rasna odlika takodje ne treba uzimati. Jedna od vaznih osobina lovackog psa je takodje temperament. Zivahno stene ima prednost nad onim koje to manje pokazuje. Ovo je tesko uociti narocito ako stene duze posmatramo. Stene koje se suvise vezuje za majku i nije zainteresovano za okolinu nece biti dobar pomocnik. Moze im se proveriti i njuh izvodjenjem u loviste.

 

 

OBUKA NA TERENU : Pre nego sto pas savsim savlada osnove dresure nije preporucljio da se obuicava na terenu, jer bi to dovelo do raskoraka u ucenju, pa bi markirao i nekontrolisano potrcao da aportira ulovljenu divljac a ne bi znao jos ni komandu �sedi�. Takvi psi umesto pticara postanu gonioci divljaci i tada su od male korosti za lov. Predresuru sa stencima treba izvoditi. Navikavanje steneta na razlicite metode od najranijih dana predstavlja garanciju za uspesnu obuku. U predresuri je vazno da se pogresnom metodom ne postigne suprotan efekat.

Predresura pocinje sa stenetom starim oko 2 meseca, a zavrsava se sa oko 9 meseci. Kada pas sa vec stecenim znanjem moze da se specijalizuje za obuku na terenu.

            RAD U POLjU : Pas se u polje izvodi sa staroscu 8-9 meseci kada mu je fizicki razvoj vec u zavrsnoj fazi. Zbog toga je vazno da bude u dobroj kodniciji da bi obuku bez teskoca mogao da podnese. Za dobijanje kondicije nije dovolja trening od nedelju dana pre pocetka sezone. Sa treningom treba poceti najmanje mesec dana ranije sa dva casa rada dnevno. Uz to nesme da izostane ni kaloricna hrana bez koje se pas nemoze izloziti povecanim naporima.

Pri izlasku na teren lovac se obicno zadovolji ako mlad pas markira i ako pocne da aportira, misleci da je time obuka zavrsena jer ce �ostalo� nauciti u lovu. To shvatanje je pogresno jer kada pas pojuri zeca i ne vraca se dokazuje se da dresura nije potpuna. A onda se obicno sva krivica svali na psa kako nije kvalitetan.

            TRAZENjE : Da bi pas mogao da markira divljac (sto pticarima treba da je urodjena osobina) on je prvo mora naci. Zbog toga psa treba nauciti da takticki i bez preskakanja pretrazuje teren i postoji vise nacina da se pas tome nauci. Ja cu vam sada preporuciti jedan postupak. On se temelji na koriscenju uslovnih refleksa psa. Na ovaj nacin pas veoma brzo nauci da pretrazuje teren. Kada smo psa od 8 mesca naucili da obraca paznju na vlasnikov glas, na pistaljku i pokret ruke, onda ce o nardbe rukom da prihvati u lovu. Da bi prihvatio tehniku trazenja u cik-cak mogu se postaviti cvarci ili neka druga poslastica.

Koliko je ovaj nacin pogodan za navikavanje psa na sistematsko trazenje, toliko je i koristan za navikavanje da trazi �visokim nosom�. Za obuku u trazenju najbolje je odabrati neko luceriste pred kosenjem, ili visu travu daz bog otezanog kretanja pas ne bi mogao da izvrsava radnju u galopu, nego u normalnom hodu ili kaskajuci.

            MARKIRANjE i MIR NA DIVLjAC : Markiranje treba da bude urodjena osobina pticarskih pasa ali dogadja se i to da su generacijama lovacki psi zbog lepote drzani kao kucni ljubimci i da su izgubili to svojstvo. Zato ih treba na to podsticati. Markiranje se u praksi mora povezati sa radnjom �mir na divljac�-da na pokretaje divljaci pas legne. Neki autori strucne literature preporucuju �daun� ali posto je to kaznena komanda nelogicno bi bilo da se za pronalazenje divljaci pas kazni. Posto vecina psa u pocetku iz lezeceg stava jurne za divljac mora se kroz koral provuci dogacka uzica i pomocu nje se pas natera da se pokorava komandi. Pas moze i bez uzice da se obucava da legne. Vlanik se sa prackom u ruci priblizi psu koji markira i na polet kada skoci pogodi ga prackom uz komandu lezi. Radnja �mir na divljac� se nesme zanemariti jer ce u protivnom dolaziti do jurnjave na divljac, a u grupnom lovu pas moze i ostetiti divljac.

            DONOSENjE-APORTIRANjE : Vecini pasa pticara je donosenje urodjena osobina koju od malih nogu obavljaju sa ljubavlju. Zato je medju mnogim lovcima rasireno misljenje da ce im psi vremenom aportirati bez ucenja. To se cesto i dogodi ali donosenja tada nisu nikada sigurna. Ako se dogodi da pas odbije da donese pogodjenu divljac a na to vlasnik reaguje batinama urodjena osobina kod takvog psa zauvek ce zataiti.

Za komandu donosenja najcesce se upotrebljava medjunarodna komanda aport ali se pas moze uciti i na rec donesi. Glavno je da se pri ucenju a kasnije uvek koristi ista rec. Pas se na donosenje uci dok je jos stene, tako da to prvo primi kao igru, a posle mu to prelazi u naviku. Vazno je da se mlad pas, koji vec dobro donosi predmete nauci da ide po odstreljenu divljac samo na komandu lovca a pri predavanju da na komandu sedne idrzi divljac u ustima sve dok mu mi ne uzmemo.

Da bi se ovo najlakse postiglo dobar nacin je da se pusti ziv golub kome su vezana krila. Uz komandu �aport� ili �donesi� pustimo psa na trag da uhvati goluba i da nam ga vrati. Nikako ne treba trcati psu u susret da mu se sto pre uzme aportirana divljac, nego je pozeljno da se ode unazad kako bi je pas sto duze nosio. Ako bi pas ispustio goluba ponovo bismo mu komandovali aport i tako sve iz pocetka.

            RAD U VODI : Svaki pticar morao bi znati i da aportira iz vode, cime bi lovcu u barskom lovu bio od izuzetne koristi. Vecina pticara ima urodjenu osobinu da ulazi i aportira iz vode, ali neki su vise a neki manje skloni ovome. Zbog toga vezbu treba poceti dok stene ima 3-4 meseca da bi vec tada zavolelo vodu. A na aportiranje iz vode uci se tek kada ovu vezbu dobro savlada na suvom. Stene se navikava da zavoli vodu od proleca do jeseni kada je voda toplija. Pocinje se u plicaku i postepeno se navikava a dubinu. Pri ovome moze najvise pomoci stariji i iskusniji pas koji rado ulazi u vodu. Tako ce se i stene lakse osloboditi straha, psi koji su bojazljivi nikako silomne smemo terati u vodu tako cemo ih samo jos vise uplasiti.

Ako pas bez greske aportira sa suvog, a kao stene je navikut da bez bojazni ulazi u vodu tada ga mozemo poceti uciti i aportiranju. Predmete koje koristimo trebamo menjati da pas nebi navikao na njih, a posle se zbunio kada mu bacimo nesto drugo da aportira. Pocinje se komandom sedi ili lezi kada bacamo aport-drvo i ne dopustamo mu da krene u vodu. Kada mu dopustimo da aportira dok pliva stalno ga bodrimo a po izlasku da se ne bi istresao  komandujemo sedenjee i tek tada mu uzimamo predmet iz usta.

            OSTALE RADNjE : U ostale radnje spada trazenje mrtve divljaci pale iz vazduha sto je prosirena obuka trazenja na komandu a to je vec opisano.

Skakanje i peskakivanje potrebni su psu u prakticnom lovu. Nisam posebno ulazio u opis obuk jer ako se pas dovoljno krece po prirodi to ce sam naucitti.

Na kraju jos da dodam da sav trud koji smo ulozili u dresuru nece uroditi plodom ako  povremeno, u toku godine, ne podsetimo naseg pomocnika na naucene lekcije jer se bez vezbanja sve brzo zaboravi.

            ISPRAVLjANjE MANA : Pas moze imati dve vrste mana. Mane po obliku tela i mane u radu i vladanju. Obe mogu biti nasledne ili stecene. Nasledne mane u radu i vladanju su : pomanjkanje temperamenta, slab nos, slabo markiranje, goropadnost, plasljivost na pucanj koji takodje moze biti i stecen. Nasledne mane se nikako nemogu ispraviti.

Stecene mane su : rasterivac divljaci, trgac divljaci, plasljivost na pucanj, divljanje na pucanj, los aporter, napadac domacih pernatih zivotinja. To su mane koje se obicno mogu ispraviti ako pas nije prestar.

Sa rasterivacem divljaci moramo uporno ponavljati vezbe-pri svakom dizanju divljaci psa dugackom uzicom primoravati da ostane u lezecem polozaju. Na isti nacin se posupa i sam psom koji divlja na hitac.

Mnogo teza mana je plasljivost na pucanj. Ona se otklanja tako sto pomocnik sa zracnom puskom ode dalje dok vlasnik drzi psa na kratkom povodcu. Cim pomocnik podigne pusku u vis pas ce pokusati da pobegne. Medjutim ako je na vezu on to nemoze da ucini, a mi ga za to veme umirujemo i gladimo rukom. Vazdusne puske ne prave jak prasak pa se pas na njih brzo navikne.

Kasnije se prelazi na pusku sa slabijim punjenjem. Nakon pucnja psu se moze  baciti ubijena divljac da donese. Kasnije to aportiranje divljaci regulisemo koralom i povlacenjem duze uzice.

Ima pasa koji pri donosenju divljac ygrabe tako cvrsto da joj ispadnu creva. Ta mana se sipravlja tako sto ubijenu divljac uzmemo i stavimo psu u usta zajedno sa nasom rukom. Pas je nece stisnuti jer oseca da je u njegovim ustima i nasa ruka. Kasnije divljac mu stavljamo vrhovima prstiju i ako je pas ne stiska obilno ga hvalimo. Ako nastavi da je stiska ostro reagujemo sa �ne� i �fuj�.

Mana �trganja� �zderanja� divljaci je jos teza. Ona se otklanja na taj nacin sto se pomocnik popne tajno na neko drvo a mi odvedemo psa tamo i bacimo mu ubijenu divljac i udaljimo se od tog mesta. Kada pas pocen da jede divljac, pomocnik sa drveta baci na njega metalni lanac. To se ponavlja vise puta ali se menja mesto bacanja divljaci. Postoji i mana kada pas zakopava divljac ali je redja i otklanja se na istinacin bacanjem metalnog lanca.

Svi lovacki psi imaju i nagon da napadaju domacu zivinu. Ta se mana otklanja uz kraci povodnik i korale oko vrata. Zrnevljem kukuruza namamimu zivinu da dodje blize psu a ako on pokusa da ih napadne naglo trgnemo povodnik uz ostar uzvik fuj. Kasnije se to ponavlja sa duzim povodnikom. Ukoliko se dogodi da pri ovoj obuci pas zadavi kokos nipusto ga ne treba tuci. Dovoljno je da ga zadavljenom kokosi lupimonekoliko puta po gubici i naredimo polozaj �daun�. Ako to ne pomogne ubijena kokos se pazljivo umota u bodljikavu zicu i tako cemo sigurno uspeti.

 

 

PRIPREMA PASA ZA LOV : Bez fizicke spremnosti i najbolje obicei psi nisu sposobni da ispune zadatke. U nasim uslovima lovacki pas upotrebljava se relativno kratko vreme tokom godine pticari samo nekoliko meseci, gonici samo mesec dana. Lovacki terijeri imju srecu da mogu biti nesto duze u radnoj formi. Praznina u radu pticara i gonica negativno se odrazava na njihovu kodniciju i radnu sposobnost ako se na vreme ne preduzmu odredjene mere. Pas moze biti odlicno obucen ali bez fizicke spremnosti nece moci da ispunjava zadatke u lovu. I ne samo to : fizicka nepripremljenost moze da se negativno odrazi i na njegovo zdravstveno stanje.

            IZUZETNI NAPORI : Lovacki pas u jednom lovnom danu, podleze izuzetnim naporima. Najmanje 8 sati rada napregnutih cula i trcanje zahteva maksimumsnage. Zato pas treba da je dobro fizicki pripremljen da izdrzi te napore. Radni pas ne sme da bude ni suvise mrsav ni debeo. Veliku ulogu u tome igra pravilna ishrana. Mnogi lovci se po zavrsetku lovne sezone odluce da psa obilnije hrane kako bi nadoknadio izgubljenu snagu u protekloj sezoni. Tako se pas ubrzo ugoji. Drugi pak idu u drugu krajnost, zapostavljaju svoje ljubimce. Daju im slabu hranu, i oni pocinju sve vise da mrsave. Takav pas ne samo da nije u radnoj kondiciji vec je i podlozan bolestima.

            STALNA PRIPREMA : U prolecnim mesecima nasi lovci retko rade sa svojim psima, tokom zime prakticno nista. I razumljivo-vecina pasa nije pripremljena. Leto je poslednji momenat i jedino raspolozivo vreme da se obnovi kondicija neophodna za uspesan lov. U letnjim mesecima pripremanje psa zanimljivo je i za lovca s obzirom da pocinje lov na prepelice i dovlje patke. Medjutim ne treba se zadovoljiti samo prilikom izlaska u lov ove divljaci. Rad sa psom treba da se nastavi sve do pocetka jesenje sezone lova. U letnjim mesecima pas treba da stekne radnu kondiciju i da je pravilnom ishranom zadrzi tokom cele jesenje sezone lova.

 

Komentara: 0 | Posaljite komentar

Obuka za lov

Obuka za lov

Subota, 30.04.2011 | 02:02 | Nemanja Marjanović Komentara: 0

Ako bi uporedili obuku ptičara i cunjavaca mogli bismo konstatovati da je obuka cunjavaca za nijansu lakša ili bolje rečeno jednostavnija. ... »


Aport lisice

Aport lisice

Ponedeljak, 02.05.2011 | 23:20 | Radomir Hadži-Cenić Komentara: 0

Vrlo brzo se pokazalo da li pas koji zna i izvršava komandu „aport\" hoće ili neće da donese odstreljenu lisicu. Ako okleva, ponekad pomogne i naša energična opomena ili bodrenje. Ako to ne pomogne primenimo odgovarajuću prinudu. Jer svaki ptičar je u stanju da ponese lisicu. ... »


Za dresuru nikad kasno!

Za dresuru nikad kasno!

Ponedeljak, 02.05.2011 | 23:53 | Mihailo Milan Kilibarda Komentara: 0

Postoji čitava lepeza rasa raznih namena, a naročito ptičara od kojih ima dvadesetak jače afirmisanih, tako da je širok izbor da može da zadovolji tip lova i ukus lovca. Međutim, izbor jednog lovačkog psa, treba da bude diktiran, manje u odnosu na rasu, a više na kvalitet jedinke. ... »


Ostali članci u ovoj rubrici

Opšte, Odgoj pasa Četvrtak, 07.07.2011 | 08:12
Teranje polni ciklus (184086)

Razno, Imena pasa Petak, 13.05.2011 | 21:26
Imena pasa (145257)

Opšte, Razno Petak, 29.04.2011 | 20:09
Psi za početnike (100004)

Nega, Štene Utorak, 27.03.2012 | 10:50
Briga oko štenjenja (87238)

Obuka, Kućni psi Petak, 01.07.2011 | 09:05
Kako naučiti psa gde da vrši nuždu? (64844)

Opšte, Razno Nedelja, 29.05.2011 | 13:56
Azijat (59747)

Opšte, Razno Sreda, 27.07.2011 | 19:42
Jazavičari i sve o njima (57671)

FOTOGALERIJA


6 + 6 =