Prica o jednom haskiju

Subota, 21.07.2012 | 22:38 | Amina Amy | Komentara: 0


Toliko sam zelela psa, uvek sam mastala da imam bar troje, jer oni su stvarno posebna bica. Toliko te vole, postuju. Skoro da ni jedan covek tako ne bi mogao. Kao mala, stalno sam kuci dovodila male i velike pse. Toliko sam ih volela

Prica o jednom haskiju

Hranila sam ih, cak sam ove manje i kupala. Moji bi se stalno ljutili, ali bi dozvoljavali da ostanu tu negde, oko kuce. Stalno bi me pratili. Nikada nisam imala svog psa, da kazem da je on samo moj. Sve do pre 2 godine, kada sam za 14 rodjendan dobila haskija. Eh mojoj sreci nije bilo kraja. Jeste da je vec bila odrasla, imala je 1 godinu i 2 meseca, ali bez obzira, imala sam svog psa napokon! Toliko sam bila srecna. Otac mi je kupio taj fantasticni poklon. Zvala se Aska. Imala je jedno oko braon a drugo plavo. Bila je prelepa. Haski. O kako sam je volela, i dan danas je volim, i cinim sve da je ne zaboravim. Problemi su poceli sve zbog jedne komsinice (curke) izvinite na izrazu. Njoj je smetalo to sto ona tako zavija, i plasila je se pasa, pogotovo moje Aske, jer ona je bila bas razdragana, i srecna, sa svima je volela da se igra, i na svakoga bi skakala, da ga polize po licu. Cini mi se da je svakoga volela, i slucajnog prolaznika, i poznata lica. Zbog te komsinice, koja je u vise navrata zvala i policiju, Asku smo morali da odvedemo na selo. Gore joj je moj otac napravio kucaru, i imala je dosta prostora da se igra. Jos pamtim onaj dan kada je otisla na selo. Ja sam stajala na ulici i gledala u kola koja odlaze, a ona je iza prozora gledala u mene, i tuzno cvilila. Znala je da odlazi od mene. Ali obecala sam joj da cu na jesenjem raspustu da dodjem. I dosla sam. Bila je tako srecna i zbunjena kad me je videla. Ta tri dana su mi bila najbolja cini mi se, i toliko sam vremena sa njom provodila, nisam htela ni da spavam, samo sam bila sa njom. Brzo su mi prosla ta tri dana, a ja nisam ni slutila da su to nasi zadnji dani. Tesko mi je bilo kada sam posla kuci, a ona stajala pored kucare i gledala u mene. Opet je tuzno cvilila. Plakala sam. Toliko sam se trudila da moji ne vide da placem, ali nisam uspela. Onda mi je majka rekla da cu doci i na zimskom raspustu i bicu ceo raspust tu sa njom. Toliko sam se radovala tom raspustu, trebalo je docekati 30 decembar. Cekala sam i cekala, brojala dane do 30 decembra. Kad bi moj otac otisao na selo, stalno bih mu slala poruke i pitala sta radi Aska, a on bi mi odgovarao da stoji na kucari i zavija. Tada nisam razumela, ali sada znam. Stajala je na kucari i zvala me. Bilo je ostalo do raspusta jos 2 dana. O kako sam se radovala. Kupila sam joj omiljeni keks i vec sam pocela da se pakujem, kada je 28 decembra mojoj mami stigla poruka. Od oca. Gledala je u telefon, i nista nije rekla, samo je buljina u ekran, bila je ukocena. Onda je ustala i posla u kupatilo. Pitala sam je sta je bilo, rekla mi je samo kako baka nesto nije dobro i otisla. Ja sam uzela njen telefon, i kako sam citala poruku bilo mi je sve gore. Jos pamtim tu poruku. Napisao je da je Aska malopre zaklala jednu ovcu od komsije, jer ih nije na vreme zatvorio, a on je Asku pustio da se istrce jer je mislio da su ovce zatvorene. Rekao je da je baki skocio pritisak, i da je malopre ubio Asku. Kada sam to procitala, nesto u meni se prelomilo. Nista nisam osecala. Bilo je to kao da sanjam. Onda sam pocela da placem, majka je usla u sobu i znala je da sam procitala poruku. Tesila me je, ali to nije pomoglo. Ja obecanje nisam uspela da odrzim. Bilo je kasno. Plakala sam i plakala, sve dok nisam zaspala. I sanjala sam Asku. Kroz neku maglu dolazi do mene, i mahnula je repom i odlazi. Ceo dan sam plakala. Mrzela sam sve, svakoga, sebe. Kad ti to rodjeni otac uradi. On je dosao 3 dana posle toga. Nisam uopste sa njim pricala, samo sam ga pogledala i pitala kako je mogao? Nista mi nije odgovorio. Oci su mu bile pune suza. Ali mene nije bilo briga za to. Ja sam samo zelela svoju Asku.

Komentara: 0 | Posaljite komentar

Priča o Belki

Priča o Belki

Utorak, 03.05.2011 | 05:18 | Jovica Vidović Komentara: 0

Pas,kao čovekov najbolji prijatelj,ima i sličnu sudbinu čovekovu.Nekog maze,paze,lickaju,sređuju nokte i frizuru,vode redovno na veterinarske preglede,a nekog jednostavno izbace na ulicu da se samo snalazi u životu,smuca,cunja,lunja i živi do kraja svoj kučeći život,kao skitnica pod svodom nebeskim. ... »


Da li danas idem kući?

Da li danas idem kući?

Sreda, 11.05.2011 | 12:30 | ......... Komentara: 0

"Doneli su me kući, ušuškanog u naručju. Mazili su me, smešili mi se i govorili da sam sladak. ... »


Priča o posebnom prijatelju

Priča o posebnom prijatelju

Četvrtak, 12.05.2011 | 19:58 | Jelena Kolev Komentara: 0

Saru sam dobila kao rođendanski poklon od drugarica. Bila je divno i veselo štene, odmah se adaptirala na okruženje i vezala za sve članove porodice. ... »


Ostali članci u ovoj rubrici

Opšte, Odgoj pasa Četvrtak, 07.07.2011 | 08:12
Teranje polni ciklus (183665)

Razno, Imena pasa Petak, 13.05.2011 | 21:26
Imena pasa (144853)

Opšte, Razno Petak, 29.04.2011 | 20:09
Psi za početnike (99410)

Nega, Štene Utorak, 27.03.2012 | 10:50
Briga oko štenjenja (86637)

Obuka, Kućni psi Petak, 01.07.2011 | 09:05
Kako naučiti psa gde da vrši nuždu? (64694)

Opšte, Razno Nedelja, 29.05.2011 | 13:56
Azijat (59518)

Nega, Štene Petak, 06.04.2012 | 12:12
Kako sa štenetom (57359)

FOTOGALERIJA


5 + 4 =