Sibirski haski

Čeono koleno je dobro izraženo, njuška je crne do mesnate boje. Po njušci su dozvoljene i pruge svetlije boje. Oči su smede ili plave, pogled živahan i prijatan. Srednje velike uspravne uši stoje prilično odmaknuto. Po ušima, čak i u unutrašnjosti, je svetla, gusta dlaka, a rubovi na unutrašnjoj strani su crni. Gornja dlaka, pod kojom je mekana poddlaka, je ravna, srednje duga i priljubljena. Boje: od potpuno bele do crne, a najčešća je kombinacija tih dveju boja. Visina - od 53 do 59 cm, kod ženki samo 50 cm, težina - do 27 kg.Sibirski haskiji postali su najomiIjeniji medu svim psima za vuču, kada su 1909. godine došli na Aljasku i počeli pobeđivati na takmičenjima u trkama sanki, iako su bili lakše telesne građe od svojih suparnika. FCI je rasu priznao tek 1966. godine. Husky je specijalist za vuču sanki. Sposoban je dobro rasporediti svoju snagu. Tu karakteristiku, i izvanrednu aktivnost, ustrajnost i žilavost moramo uzeti u obzir ako se odlučimo za kupovinu tog psa. Treba mu omogućiti neverojatno puno kretanja. Husky je posebno Ijubazan pas i moguće ga je držati u čoporu s drugim psima. Možemo ga koristiti za vuču sanki i posebnih, samo za to, izradenih kolica. Takve zaprege već imaju neki naši susedi,najviše Italijani. Vuča kolica ili sanki najbolji je način za trošenje silne haskijeve energije. Ako u psetarnici boravi više pasa, mora biti gradena tvrdo i pouzdano, jer ako vam pobegne čopor haskija, teško da će te ih posle uhvatiti. Ti psi su jako inteligentni. Znaju biti doista svojeglavi. Nisu previše otporni na bolesti
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.