Širom otvorenih očiju

Sreda, 09.05.2012 | 14:05 | Za časopis MOJ PAS, Nenad Vučković, kinološki sudija za rad službenih pasa | Komentara: 0


ŠIROM OTVORENIH OČIJU Pišući za kinološke listove i uređujući do sada desetak živih emisija na TV Duga u Novom Sadu, govorio sam o vaspitanju i obuci pasa. Prostor u kinološkim listovima, kao i na malom ekranu, dat mi je, predpostavljam, zbog stručnosti i dugogodišnjeg rada sa psima, a i sa ljudima naravno. Prateći odjeke moga rada na TV-u i listovima, vidim da nije ostao nezapažen od strane vlasnika pasa kojima sam se i obraćao. Govoreći o obuci i vaspitanju psa nisam mogao da ne napomenem zamerke na nadležne za našu kinologiju, na TV emisije i konološke listove. Ali hajde već jednom da otvorimo karte i stvari nazovemo pravim imenom, u protivnom žali Bože papira i mastila, a o vremenu i da ne govorimo.

Širom otvorenih očiju

Kao prvo, kinologija, šta je to? Je li to nauka o psima, nauka o uzgoju i obuci pasa ili samo nauka kako  prodati psa? Šta god da je i makar kinologija sve to bila, ona ne bi postojala da nije samo jedne stvari - čovekove ljubavi prema psu. Ljubav, a ne potreba iz vremena kada je čovek bio isključivo lovac.

Prema tome, ako bismo napravili nekakav grafikon na kome bi po skali pokazali koliko ljudi ima psa zato što voli i želi psa i koliko je onih koji se bave uzgojem i slično, videli bi koliko je broj onih prvih daleko iznad onih drugih. Verovatno takve grafikone rade na nekakvom kinološko - menadžerskim fakultetima, ali priznaćete da nam za konstataciju da odgajivača i stručnjaka ima manje od vernih zaljubljenika u pse, ne treba fakultet. Dakle, kad je već tako, kinologije ne bi bilo da neko dete ne kaže: " Tata, kupi mi kucu " i da tata i mama takođe ne vole isto. U ime tih ljudi, molim da ne unosimo zabunu time što ćemo konkretne probleme zabašuriti nekim visoko stručnim raspravama i terminima.

Počeću redom. Prvog psa sa rodovnikom sam nabavio zaljubivši se u poster šteneta boksera u nekoj korpici. U obuku i dresuru sam se zaljubio videvši gospodina Sirkovića sa šarplanincem Ajaksom u TV emisiji za decu " Čik pogodi " , u kojoj je njegov pas išao po novine i vozio decu u kolicama. Dakle, ušao sam u KINOLOGIJU otvorena srca za psa i rad na obuci psa. Kako sam savetovao čitaoce u tekstu KOME DATI PSA NA OBUKU,  i sam sam otišao na takmičenje službenih pasa na stadion OFK Beograd. Ni tada nije bilo puno publike, ali imao sam psa i želeo da on jednog dana bude školovan, te sam oduševljeno posmatrao za mene izuzetne radne sposobnosti pasa i divio se tim vlasnicima - vodičima na terenu. Nikada neću zaboraviti gospodina Bobana Radosavljevića, koji je nastupio sa dobermanom koji me je oduševio, čak i onda kada je u napadu i odbrani ( vežba C ), odbio da pretraži nekoliko zaklona ( revira ) i otišao pravo do zaklona u kome je sakriven marker. Tako oduševljen sišao sam sa tribina da upoznam gospodina i pitam za obuku svog psa. Na moje razočarenje, našao sam ga u tunelu stadiona kako besumučno  šutira psa, jer je izgubio određeni broj bodova i tako se nije plasirao na prvo mesto, iako je na tragu i poslušnosti vodio. Gospodina sam upoznao, a svog psa sam obučavao sam i izašao na polaganje ispita.

Treba li ovde još kakav komentar, osim da je taj gospodin danas predsednik stručne komisije JKS-a, koji zbog izvesnih nesporazuma ( čuj IZVESNIH ), nije otišao u Sloveniju kao Tim-lider ( čuj TIM LYDER ), pa je umesto njega otišao gospodin Nenad Milojević. Slučajno znam da je u pitanju netrpeljivost između takmičara za Svetsko prvenstvo i predsednika komisije JKS-a i to treba tako nazvati, a ne uvijati u oblande. Ali od pisca izveštaja sa tog takmičenja se drugo nije moglo očekivati, pa tako drugi Tim-lider sa Sv. prvenstva u svom tekstu kaže kako smo tamo osvojili izuzetno 72. mesto od 86 prijavljenih takmičara. Ali ne kaže da li je 86 učestvovalo ili je 86 prijavljeno, a došlo je možda samo 72!? Time je broj onih čitaoca, koji,nisu stručni, ostao zamajan. Kad pogledate plasmane vidite da je na prvom mestu Sv. prvenstva ipak malinoa i ima ih tri na prvih pet mesta, što očito demantuje rečenicu u tekstu koja kaže da je prestala dominacija malinoa na takmičenjima . Ostaje ipak činjenica da upravo odgajivači nemačkih ovčara ulažu najviše u radne osobine ove rase. Zašto to ne čine i odgajivači rotvajlera, šnaucera, dobermana, boksera, i sl., treba pitati te odgajivače!

Sve ovo ne pominjem radi nekog ličnog konflikta sa pomenutim ljudima, naprotiv. G-din Radosavljević i dan danas može da oduševi obukom nekog psa na takmičenju. G- din Milojević će verovatno, školovanjem na univerzitetu B.K. postati prvi, ako već nije, YU kinološki menadžer i svaka čast. U nazivanju stvari pravim imenom, trebali bi i novinari kinoloških listova da daju svoj doprinos. Dakle, ono pitanje urednika " zar još sedite... ", odnosi se i na tu vrstu novinarstva ili pre svega novinare. Šta mislite da li bi novinari napravili aferu " Voltegejt ", da su štampali samo izveštaje koke bi im slali FBI i Nikson, ili su ti novinari i te kako trčali na sva mesta gde su mogli nešto da iščačkaju, o recimo " kinologiji " u Americi!?Tako je u Vašem i našem listu bio tekst o tom famoznom Savetu  takmičara radne kinologije Jugoslavije. Zamislite sada skraćenicu toga - STRKJU. Čudo Božije! Još samo fali na početku OO ( omladinska organizacija ) STRKJU. Ovaj časopis očekuje da ja, kao aktivni učesnik dva od tri sastanka STRKJU-a i kao domaćin trećeg savetovanja, napišem šta je tamo bilo, a da novine to objave. To nije pomoć kinoloških novina kinologiji, jer u krajnjem slučaku, ni mojoj se objektivnosti ne mora verovati. Radi te objektivnosti, želim da kažem kako ja vidim problem kinologije, pa i kinološkog novinarstva

Para nema. Ne misli se na par, nepar, niti vodenu paru, nego na novac, geld, money, euro ili kako već hoćete. Dakle, svaka čast g-dinu Milojeviću što pokušava da unese nešto novo u kinologiju, ali na stari način, po mom skromnom mišljenju. Svaka čast i konološkim listovima što imaju kompjuter ili surfuju po internetu, ali kao što vidite na internetu ne nađoste da je sudija u Zrenjaninu bio nokautiran, već u prvoj rundi, jer  nije bilo novinara da to zabeleži.  Pa bi neko bio tužen, pa bi bio osuđen, pa bi, pa bi baba bila deda kad bi i STRKJU bi, kad bi takmičari imali para-novac-geld za benzin ili makar za bus, pa mogli da dođu na sastanak i izglasaju nešto što treba uraditi po mišljenju takmičara...

  SA SASTANKA : Sastanak je održan neformalno zbog nemanja kvoruma, ručali smo neformalni roštilj i prebranac na mom poligonu, a jedina odluka koja je neformalno doneta je da ( obratite pažnju ): na takmičenjima organizator više nije dužan da obezbedi ručak za takmičare ( ne zaboravite da takmičenje traje najmanje ceo dan ), zatim ne mora da ima ozvučenje, već može da viče preko megafona, e jedino mora da ima YU zastavu, a zastavu JKS-a i ne mora, to će pozajmiti iz Beograda. Zaključak. Para nema. Ostala nam je samo YU zastava.

Slična je situacija, rekao bih, i sa kinološkim novinarstvom. Opšte je poznato da naši novinari umesto benificiranog-skraćenog radnog staža, koji nemaju, imaju skraćene plate, pa tako i ne mogu da otputuju u Sloveniju na Sv. prvenstvo za školovane radne pse i donesu slikom i rečju pravu reportažu sa tog zaista značajnog događaja, za one koji vole pse i njihove radne osobine. Ovako dragi moji novinari, Vama ostaje sam da sedite i listate e-mailove, internet, itd. i prepisujete nešto što je neko tamo stavio kao izveštaj. Vrlo objektivno, nema šta! To zaista liči na komentar " širom zatvorenih očiju" , kako bi to moj desetogodišnji sin rekao: " kako to tata može, pa to znači da gledaš, a ništa ne vidiš!? "

Ali da se ovo moje pisanije ne završi samo tako u stilu " zamutio vodu pa otišao ", osećam se dužnim da kažem i kakvo rešenje vidim. Što reče predsednik STRKJU: " Ne iznosite samo probleme recite i šta je rešenje... ", a kada mu se rešenje ne dopada, onda diže ruke od saveta takmičara i kaže: " Ako tako mislite onda evo, neka neko drugi sve ovo radi, za mene su Vaši predlozi suviše revolucionarni, a ja sam za evoluciju ".

E upravo tu leži odgovor i rešenje kako sam i govorio na savetovanjima. Dakle, ako nemamo sredstava za akciju, onda uradimo ono što nas ne košta ništa. Volimo i divimo se svojim psima, radimo sa njima, dresiramo ih za svoje zadovoljstvo, družeći se sa ljudima koji imaju iste afinitete i jednostavno prestanemo da izvodimo svoje pse na nameštene izložbe i utakmice u radu, prestanemo da budemo " drugovi članovi " kinoloških drugova u kinološkim društvima, koja su odavno prestala da išta daju svojim članovima, već samo uzimaju. Podsetimo se: plaćamo članarinu, plaćamo rodovnike, plaćamo učešće na izložbama i takmičenjima, a kad nam treba neka stručna pomoć i savet, onda nas upućuju tamo gde to za pare možemo dobiti i bez članstva.

  Da se vratim na početak teksta i moje lično iskustvo. U to vreme nije svako selo imalo kinološko društvo, pa sam imao člansku kartu KD Novi Sad, na toj članskoj karti pisalo je između ostalog da društvo organizuje obuku pasa. Makar je to pisalo na članskoj karti. Danas ni ne piše. No, vratimo se mi rešenju problema koji, po svemu sudeći, leži u bojkotu svih kinoloških manifestacija iza kojih stoji uplatnica JKS, dok taj isti JKS ne uvede reda u rad naše kinologije. I ma koliko to nekom izgledalo kao revolucija, stanje se neće popraviti sa istim ljudima koji su do ovog stanja doveli. A i nema više J, ostalonam samo KS ... Stoga molim urednika ovog lista i svih drugih kinoloških listova i TV emisija, da govore o problemima i o uspesima, sa imenom i prezimenom, datumom i mestom, rečju i slikom. Drugo rešenje, da ne bude ono " mir nema alternative ", po meni je zakon !

   Pođimo od rodovnika ili-ti krštenice za psa. Nešto poput izvoda iz matične knjige rođenih za nas i našu decu. Kada vadite rodovnik-krštenicu za štence, dovoljno je samo da platite taksu JKS-u, popunite prijavu o parenju i gotovo. Nekad su u moju odgajivačnicu dolazili članovi komisije za pregled legla i tek kada se uvere da su ti štenci na sisi kod svoje kuje, mogao sam krenuti u vađenje rodovnika.

I tako redom mogao bih potrošiti brdo papira, za predloge rešenja koko ih ja vidim, ali ako bi počeli od samo gore iznetog, mogli bi se nadati boljem stanju. Ovako, nije čudo što nas neće u Evropu, jer su te greške u uzgoju lako prenosive boljke. Ne zamajavajmo se pohvalama na nekoj našoj specijalnoj izložbi za neku rasu pasa, kao ona za boksere u Zobnatici. Tih par sudija su ipak lepo ugošćeni gosti i kultura im nalaže da budu fini i pohvale naše pse i organizatora. Pažljivom pogledu ukrašeni izveštaj sa specijalke, ne može sakriti da su najlepši psi ipak iz inostranstva, a mi imamo najlepšu bebu g-dina Bosančića iz Golubinaca. Beba možda i jeste lepa, ali samo dok ne padne u ruke našoj kinologiji. Već ćemo mi to zabrljati. Da bih ostao dosledan  i nazvao stvari pravim imenom, moram opisati viđeno na licu mesta.

Pre nekoliko godina prisustvovao sam specijalki za boksere, baš u toj lepoj Zobnatici. Manifestaciju su pratili novinar sa TV, g-din Jovan Pavliček i urednik lista Zov g-din Mića Jovanović. U pauzi ocenjivanja nastupila je jedna izuzetno obučena ženka boksera sa vodičem devojkom iz odgajivačnice Mrazovac. Sva publika se okupila oko terena gde je kujica odradila vežbe poslušnosti, napada i odbrane sa pretraživanjem revira i oduševila sve prisutne, naravno i mene koji se bavim tim poslom, jer znam koliko rada treba za tako perfektno izvedene vežbe. Jedini nezainteresovani bili su upravo pomenuti g-din Pavliček i Jovanović kinološki novinari, koji su odbili moj poziv da snime i popričaju sa vlasnicima te kuje. Oni su bili zauzeti snimanjem i intervjuisanjem stranih sudija iz Mađarske(čuj strani). Koga još u našoj kinologiji zanimaju radne osobine rase, koja spada u službene radne pse!?

Ali da ja ne " brljam " dalje, a i već dugo sedim pišući ove redove, evo ustajem i pravac poligon, da radim sa svojim bokserom na rukavu i pretraživanje revira. U protivnom, ostaće nam i dalje širom zatvorene oči.

Komentara: 0 | Posaljite komentar

Pitanje kazne

Pitanje kazne

Subota, 30.04.2011 | 02:06 | Nikolina Bobić Komentara: 0

Kada se ustanovi zašto je pas agresivan,može se pokušati sa korekcijom ponašanja.Kažnjavanje je ponekad neophodno,ali samo ako je pravovremeno i opravdano – životinja mora znati zašto je kažnjena,a težina kazne treba da odgovara ozbiljnosti prestupa.Do pravde je moguće stići samo ukoliko se pas prekine u obavljanju neželjene aktivnosti i kazni odmah,odlučno,na licu mesta,kako bi razumeo našta se kazna odnosi. ... »


Obuka Nemackog Lovnog Terijera

Obuka Nemackog Lovnog Terijera

Subota, 30.04.2011 | 02:24 | Nikolina Bobić Komentara: 0

Već prvih dana nakon nabavke šteneta vidi se kakav će pas biti. Ali puno puta se štene ponasa sasvim drugačije nego što smo ga mi zapazili u njegovoj štenari. Ponašanje mladog psa u novoj sredini budućeg vlasnika varira od skičanja i zavlačenja po ćoškovima do veselosti i igre. ... »


Puzanje

Puzanje

Subota, 30.04.2011 | 02:28 | Nemanja Marjanović Komentara: 0

Uslovni nadražaj za razvijanje navike puzanja su komanda (zvučni signal) „puzi" i ponašanje samog dresera. ... »


Ostali članci u ovoj rubrici

Opšte, Odgoj pasa Četvrtak, 07.07.2011 | 08:12
Teranje polni ciklus (178179)

Razno, Imena pasa Petak, 13.05.2011 | 21:26
Imena pasa (139840)

Opšte, Razno Petak, 29.04.2011 | 20:09
Psi za početnike (89022)

Nega, Štene Utorak, 27.03.2012 | 10:50
Briga oko štenjenja (79098)

Obuka, Kućni psi Petak, 01.07.2011 | 09:05
Kako naučiti psa gde da vrši nuždu? (61383)

Opšte, Razno Nedelja, 29.05.2011 | 13:56
Azijat (56335)

Nega, Štene Petak, 06.04.2012 | 12:12
Kako sa štenetom (53444)

FOTOGALERIJA


1 + 2 =