Uzroci
Alergijske reakcije kod pasa nastaju kao posiedica delovanja mnoštva različitih materija. Detaljnija ispitivanja su pokazala da psi alergijski reaguju na mleko, konjsko, goveđe, pileće i svinjsko meso, kakao, jaja, ribu, krompir, spanać, paradajz, zelenu salatu, Ječam, različite slatkiše i tako dalje. Dakako, nisu svi psi oset|ivi na navedene materije, ali svaki vlasnik mora poznavati reakciju svog psa na unošenje pomenutih materija. Savremena tehnologija proizvodnje konzervisane i hrane krije u sebi još jednu opasnost po zdravga pasa u obliku alergijskog reagovanja na pojedine sastojke tako proizvedene hrane.
Jedan broj pasa je osetjiv na određene lekove koji se primenjuju u terapiji različitih obofenja. Najčešće se radi o osetljivosti na antibiotike, koji se zbog tih razloga moraju davati oprezno, uz primenu antialergijskih sredstava.
Gotovo svakodnevna opasnost psima preti od uboda različitih insekata, posle čega nastaju burne reakcije praćene karakterističnim alergijskim simptomima.
Opsežne promene kod pasa nastaju na koži posle kontakta sa određenim materijama (pesticidi, kiseline itd.).
Simptomi
Reakcija organizma posle unošenja alerigijskih materija, ili kontakta s njima, je veoma brza i žestoka. Promene se brzo uočavaju na koži, disajnim organima i probavnom sistemu.
Kod kratkodlakih pasa se primećuju urtikarije i oteknuća na koži u predelu celog tela, a naročito su izražena u području glave i vrata, potpazušnog dela i skrotuma.
Ubrzo posle pojave ovih simptoma, ili paralelno s njima, javlja se otežano disanje praćeno glasnim zvukovima i krkljanjem, povraćanjem, prolivom i malaksalošću. Psi su najčešće uznemireni i ne mogu se smiriti na mestu boravka.
Mnogi psi često pokušavaju da uhvate insekte (ose, pčele) koji se nalaze oko njih u parkovima. To rade ustima, veoma vesto, i mnogi posle „uspešnog" lova doživljavaju teške alergijske reakcije. Obično se posle hvatanja ose ili pčele primećuje kod psa brza aiergijska reakcija koja se manifestuje jakim oteknućem glave i vrata i otežanim disanjem. Vlasnici pasa, ne znajući da je pas uhvatio osu, zbunjeno tragaju za uzrokom oboljenja, koje se brzo širi i može imati katastrofalne posledice ukoliko se ne reaguje brzo. Ista reakcija nastaje i posle uboda spolja.
Takvog psa odmah treba odvesti do veterinara, kako bi se primenila antialergijska terapija.
Nisu retkl slučajevi da psi dođu u kontakt sa određenom materijom koja Je uzrok kasnije alergijske reakcijePromene posle ovog kontakta se najče šće primećuju na koži, a slabije je izražena u području glave i vrata. Na koži se u takvim slučajevima javlja jako crvenilo sa mestimičnim uzdignućima kože, koja jako svrbe.
Na mestima gde ima više potkoženog tkiva nastaju edemi. Edemi se najboje primećuju u predelu vrata, pazuha i na skrotumu.
U takvim situacijama se psi jako češu, nastojeći da savladaju svrab koji postaje nepodnošljiv.
Alergijske reakcije kod pasa nastaju i posle kontakta organizma sa različitim deztnfekcionim sredstvima, koja se upotrebljavaju za dezinfekciju smeštajnog prostora i posuđa za hranu i vodu. Ove reakcije se javljaju kod nepravilnog razređenja dezinfekcionog sredstva.
Ista pojava se javfa i kod upotrebe različitih insekticida, u nastojanju da se unište insekti koji se nalaze u okolini smeštajnog prostora psa.
U ovim slučajevim promene su najuočljivije na koži koja Je bila u kontaktu sa dezinfekcionim sredstvima, a veoma brzo se javljaju i ostali prateći simptomi, otežano disanje, edem, nemir i jak svrab. Promene na glavi u ovim slučajevima su veoma opsežne, tako da lice potpuno promeni izgled, očni otvori se smanje, a cela glava otekne. Promenjena mesta se zacrvene, a .istovremeno su i topla na dodir.
Promene ss u toku alergijske reakcije dešavaju i na unutrašnjim organima i tkivima koja nisu dostupna našem pregledu. Ova činjenica treba da nas još više upozori da je obolelom psu potrebna hitna i stručna veterinarska pomoć.
Na osnovu opisanih simptoma, vlasnik psa bi morao prepoznati oboljenje i postupiti u skladu s navedenim uputstvima o brzoj i hitnoj intervenciji stručne osobe. Oboljenje nastupa veoma brzo i vlasnik psa je najčešće iznenađen razvojem simptoma i promena koje se svakog trenutka pojačavaju. Često je pošle nastupa oboljenja teško pronaći uzrok alergije, ali se kasnijom detaljnom analizom ipak mora doći do podatka koja je materija dovela do alergije psa. U traganju za tom materijom bitni su svidetalji koji su prethodili oboljenju. Iz tih razloga vlasnik psa mora biti opširan prilikom saopštavanja podataka kod veterinara, jer bi skrivanje, ponekad i vlastite krivice, moglo dovesti do ponovnog oboljenja sa još težim posledicama za psa.
Posle otkrivanja materije koja je dovela do alergije, podatak treba evidentirati i na prikladan način ga saopštiti veterinaru u slučajevima kada se psu daju tekovi zbog nekog drugog oboljenja (davanje antibiotika).
Terapija
Već smo rekli da se kod pojave alergije lečenje mora vrlo brzo započeti.
Kao prva mera u terapiji mora biti obezbeđenje vitalnih životnih funkcija (disanja), a istovremeno treba ukloniti uzrok koji je doveo do alergije, ukoliko je poznat i očigledan. U te mere spada kupanje pasa ili brisanja vlažnom krpom u slučajevima kontaktnih alergija, izbegavanje hrane koja dovodi do alergije, prestanak primane lekovttog sredstava, koje to u ovom slučaju nije.
Injekciono davanje antialergijskih sredstava je efikasan način terapije i pozitivni rezultati se vrlo brzo primećuju.
Način davanja leka zavisi od opšteg stanja u kojem se pas nalazi, pa u težim slučajevima sredstva treba davati direktno u krv.
Kao efikasni lekovi se primenjuju kalcljum, antihistamlnici, kortikosteroidi u obliku injekcija, tablete ili masti.
