Uši su postavljene izrazito nisko, savijene, duge i ako ih prebacimo preko glave pokriju je sve do njuške. Na donjem delu vrata je lagano izražen podvoljak. Prednje noge su lagano krive. Rep drži kao sablju. Dlaka je kratka, glatka, mada ne tanka. Trobojan je (beo, smed i crn) ili dvobojan (beo i narančast). Visina od 26 do 36 cm, težina - 15 kg. Živi dugo. Artezijsko-normandski baset je najčešći niskonogi gonič u Francuskoj. Potomak je izumrlog imenjaka, koji je bio visok 58 cm i važio je za jednog od najboljih pasa pri brakadama na zečeve. U Francuskoj ih upotrebljavaju zajedno s dugonogim goničima, a ponekad čak i za istraživanje pećina. Tipično za tog goniča je lagano kretanje. Njegov elegantan korak je drukčiji od kretanja basset hounda. Prijazniji je, uvijek spreman za lukave podvige. Članove porodice prihvata kao svoje rođake, članove čopora, što znači da im želi biti najmanje jednako vredan, ali ne i poslušan. Jako je živahan, aktivan i pametan. Dobrodušan je i ne napada druge pse, što je inače značajno za pse koji su privrženi čoveku. U lovu ga upotrebljavaju kao strasnog tragača. Primeren je i za porodičnog psa - lako ga je negovati, tvrd je i zdrav. Nije posebno dobar čuvar.

Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.