Gornji deo glave je uski, pokriven bujnom, svilenom, skoro bijelom čupavom dlakom. Njuška je prilično velika, crna kod belih pasa, a peščane boje kod smedih pasa. Oči su malene, svetle i naizgled trouglaste. Uši vise po licu, na krajevima imaju resice svilenkaste dlake. Leđa su zaobljena, rep nije kupiran. Dlaka je gusta i mekana. Boja: može biti skoro bela, crveno smeđa ili peščana. Visina - 41 cm, težina - od 8 do 10 kg.Njegova domovina je područje izmedu Engleske i Škotske. Cigani, popravljači lonaca i lutalice, te su brze, oštre i tihe pse imali za divlji lov, dok su ih rudari koristili za tamanjenje štakora u rudničkim rovovima. Još uvek rado uništavaju štakore. Od 1820. godine ih planski uzgajaju, a na kraju XIX. stoleća dobili su današnju frizuru koju možemo oblikovati običnim makazama ili električnim brijačem. Pas je većinom mekan, iako lako postane vrlo oštar. Jako je hrabar, no ponekad može u manjem čoporu (dva psa) opasno podivljati i najmanje što može je - uništavati mačke. U kući je prijazan, nije zahtevan, bistar i srdačan. umiljat pas. Može živeti u stanu, ali treba mu puno kretanja. Puno bedlingtonaca je napravilo ispite propisane za službene pse. Za njih možemo reći: lavlje srce u ovci. Trimati ga moramo svakih 8 sedmica.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.