IZRAŠTAJI I POVREDE
Ždrelne mukozne ciste (pharyngealne mucocele) predstavljaju dosta čest problem u ždrelnoj duplji pasa, dok su kod mačaka jako retke. To su velike ciste, ispunjene sluzavim sadržajem i nalaze su u zidu ždrela- najčešće jedna, a ređe i više. Imaju veliku bazu i mekane su, jer sadrže sluz.Feringealne ciste nisu povezane sa pljuvačnim žlezdama i najverovatnije su poreklom od ćelija koje stvaraju sluz, lociranih u zidu ždrela.
Klinički simpotmi zavise od položaja, veličine i broja cisti u ždrelnoj duplji. Ako je cista mala i postavljena na bočnom zidu ždrela, pas ne mora ispoljavati nikakve simptome.Međutim, čak i mala cista
koja se nalazi u okolini otvora grkljana izazvia ozbiljne probleme – pas sa cistom u ždrelnoj duplji otežano diše, krljka i kašlje. Kako se cista uvećava ili zauzima položaj u blizini otvora grkljana, simptomi su sve dramatičniji, dolazi do pravih napada kašlja i gušenja, kao i do vraćanja konzumirane hrane i vode na nos ili usta.
Jedini metod saniranja ovog obljenja je operativni zahvat kojim se cista odstranjuje.Prilikom uvođenja psa u opštu anesteziju, postoji opasnost i ako se cista nalazi u okolini otvora grkljana, može ga potpuno blokirati. Zato je potrebno da se pas za ova operativni zahtev intubira, a vlasnik upozori na rizik.
Polipi
Polipi su oboljenje koje se javlja gotovo samo kod mačaka, skoro svih starosnih kategorija, čak i kod mačića, i to u nosnom delu ždrela. Sastoje se od inflamatornog tkiva koj potiče iz srednjeg uha. Kod mačaka sa polipima u nosnoj duplji primećuje se otežano disanje i čuju različiti zvuci koji ga prate. Zbog smetnji pri disanu, mačka je neraspložena, izbegava fizičku diše otvorenih usta i slabo jede. Moguće su i komlikacije ovog oboljenja, uz razvoj sekundarnih infekcija.
Kliničkim pregledom teško se postavlja dijagnoza, jer je nosni deo ždrela mačke nepristupačan za pregled, a pacijent obično nije raspoložen za saradnju sa veterinarom i vlasnikom. Zato je ako se sumnja na ovo boljenje, potrebno uvesti mačku u opštu anesteziju da bi se postavila dijagnoza, a ujedno se može obaviti i hirurška intervencija, da se životinja ne bi uvodila u opštu anesteziju više puta. Dijagnoza se može postaviti i rentgenskim pregledom.
Hiruršo odstranjivanje polipa je jedina terapija. Po obavljenoj operaciji i oporavku mačke od opšte anestezije, odamah se primećuje da pravilnije i normalnije diše.
Strana tela
Ozlede ždrela najčešće su izazvane stanim telima, kao što su parčići drveta, kosti, igle, udice, čak i neke trave (recimo , „popino prase“), kako kod pasa, tako i kod mačaka. Simptomi koje životinja pokazuje kad ima strano telo u ždrelu očigledni su: pokušava da ga ukloni jezikom ili prednjim šapama, kašlje u napadima, žvaće „na prazno“, uzima u usta najrazličitije predmete, a sve je praćeno izrazitim balvljenjem i psa i mačke.
Čim primeti simpotme, vlasnik hitno mora odvesti svog ljubimca kod veterinara, da bi se strano telo uklonilo i sprečio njegov prodor u dublje slojeve ždrela. Životinja se uvodu u opštu anesteziju, a strano telo pažljivo vadi. Ako je u pitanju parče drveta ili kosti, pregled i vađenje mora se obaviti uz puno pažnje i strpljenja, pošto su drvo i kost često izlomljeni, a delići zabodeni u sluzokožu i jedva vidljivi. Ukoliko vlasnik ignoriše simptome ili misli da će životinja sama izbaciti strano telo, može doći do kratkotrajnog smirivanja simptoma, ali se oko stranog tela stvara jaka zapljenska reakcija, a kasnije i apcesi. Saniranje ove komplikacije daleko je složenije od odstranjivanja stranog tela u prvom mahu.
Tumori
Većina tumora u regiji ždrela i pasa i mačaka je maligna. Najčešći tumor kod pasa je karcinom skvamoznih ćelija, a kod mačaka limfom. Karcinom krajnika sreće se relativno često kod pasa, ali je problematičan za dijagnostifikovanje jer kranjnici nisu upadljivo uvećani ni ako je bolest uzela maha.
Vlasnik zapaža da pas sve teže guta ili da guta „na prazno“. Zatim se primjećuje uvećanje limfnih čvorova u regiji ždrela, koji postaju duplo veći od normalnih.
Da bi se postavila dijagnoza, neophodno je uvesti psa u opštu anesteziju, detaljno pregledati krajnike i biopsijom uzeti za patohistološko ispitivanje. Ako se patohistološkim pregledom postavi dijagnoza karcinoma, prognoza je jako loša, jer ovaj tumor ne odgovara ni na kakvu terapiju, a po hirurškom odstranjivanju tumora recidivi se pojavljuju vrlo brzo.
Kod mačaka, limfom otežava gutanje, pa i disanje, a životinja brzo mršavi. Pošto promene kod limfoma dosta podsećaju na one kod eozinofilnog granuloma, neophodno je uraditi biopsiju mase da bi se postavila dijagnoza. Kod limfoma mačke može se pokušati sa hemoterapijom, dok hirurška intevencija nema efekta jer brzo dolazi do recidiva.
dipl. vet. spec. Nikoleta Kostić
