Grifon ima predgriz, nosni deo lobanje je jako kratak i njuška se završava izmedu očiju. Oči su velike, rep - kupiran na jednu trećinu. Dlaka je oštra i gusta. Poželjno je da bude što čvršća. Ne sme biti vunasta ili svilenkasta. Boja: smeđa do riđe smeđa. Podvrsta tog psa je brabanson (griffon brabacon) koji ima kratku i gustu dlaku. Kod slijedeće podvrste - belgijskog grifona (griffon belge) - boja je crna ili crno smeđa. Brabanson sme imati crno lice. Veličina nije označena.Pasmina je stara i nalazimo je već na Breughlovim slikama. U tesnom je srodstvu s nemačkim majmunskim pinčem. Sigurno ima ukrštenu mopsovu krv. Briselski grifon je prvi puta bio predstavljen na izložbi u Briselu 1880. godine i odmah je stekao puno obožavatelja.Brabanca uzgajaju u dve različite veličine. Taj mali kućni pas je drzak, živahan i ugodan porodični prijatelj. Dobrodušan je i moguće ga je bez većih poteškoća odgojiti. Zbog obrazne mimike deluje smešno i zabavno. Grifona je potrebno rano i dosledno početi učiti vođenju na uzici, inače će kao odrastao zanovetati. Ti ljubimci su ipak samouvereni i oštri. U Belgiji grifoni slove kao psi za dvorišta i štale, jer rado ganjaju miševe i štakore. Možemo ih imati i u najmanjem stanu, lako ih se čisti i ne laju previše. Teži od 3 do 5 kg. Čvrstoga su zdravlja i dožive oko 15 godina starosti.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.