TERAPIJA OBOLJENJA

Kada se u psećem uhu odvija neki infektivni proces, neophodna je pomoć veterinara. Vrsta medikamenta
zavisi od uzročnika bolesti, koji se otkriva uzimanjem uzorka iscedka i mikroskopskim pregledom.
Propisani tretman se mora ispoštovati do kraja, pošto zapuštanje dovodi do uspostavljanja populacije
mikroorganizama otpornih na lekove – i hroničnog oboljenja uha.

Svaka terapija infekcije obuhvata reodvno čišćenje uha, pošto se tako uklanjaju uzročnici oboljenja i
remete povoljni uslovi za njihov razvoj. Što je inflamatorni proces aktivniji, to je uho toplije, vlažnije i
prljavije - a onda je značaj održavanja higijene još veći.

U većini slkučajeva, infekcija se odvija duboko u spoljašnjem ušnom kanalu, do koga je veoma teško
dopreti. Čišćenje tog dela treba da obavlja veterinar, pošto je postupak – naročito dok je uho vruće i bolno
– prilično delikatan. U zavisnosti od ozbiljnosti infekcije i tempeamenta pacijenta, čišćenje dubljih delova
spoljašnjeg ušnog kanala često mora da se radi pod dejstvom sedativa.

Pravilnim čišćenjem se odstranjuje iscedak, menja pH ušnog kanala i suši sredina u kojoj se nalaze
mikoorganizmi, ali isto toliko važno je i obezbediti adekvatno „provetravanje“ uha, odnosno cirkulaciju
vazduha. To može da bude prilično teško izvodljivo kada su u pitanju psi sa dugim, visećim, dlakavim

ušima. Šišanje unutrašnje strane smanjuje težinu uha i olakšava terapiju, a može biti korisno i čupanje
dlake oko otvora spoljašnjeg ušnog kanala. Povremeno podizanje visećih ušiju psa na vrh glave je
preporučljivo pošto, bar na kratko, omogućava dobru cirkulaciju vazduha.

Sledeći problem može biti „višak“ kožnih nabora koji blokiraju otvor spoljašnjeg ušnog kanala, što je
karakteristika rase ili posledica hronične infekcije koja deformiše hrskavicu. Ozbiljni slučajevi zahtevaju
hiruršku intervenciju, a najčešće su u pitanju prepreke(ili tumori) u spoljašnjem ušnom kanalu i srednjem
uhu koje ne dozvoljavaju lokalnim antibioticima da dopru do uzročnika upale.

Osim osiguravanja pravilnog protoka vazduha, mora se smanjiti i temperatura žarišta infekcije.
Većina medikamenata koji se koriste protiv ušnih oboljenja sadrže antiinflamatorne agense, kao što su
kortizoni, za smanjenje bola, otoka i temperature. Tako se prekida zatvoren krug koji čine upala, toplota,
mikroorganizmi i posledične patološke promene.

Adekvatno sprovedena terapija obično daje dobre rezultate, ali postoji i „tvrdoglave“ infekcije koje se
veoma teško saniraju. Uzrok mogu biti rezistentne bakterije, alergijske reakcije i dodatne komplikacije
izazvane upalom srednjeg ili unutrašnjeg uha. Takva oboljenja se ili ne povlače u potpunosti, ili se
simpotmi vraćaju čim prestane tretman medikamentima.

Neki mikroorganizmi postaju otporni na antibiotike, pa je neophodno uraditi specijalni test da bi se
identifikovali i odredila odgovarajuća terapija. Ukoliko je došlo do rupture bubne opne i širenja infekcije
na srednje ili unutrašnje uho primena lokalnih antibiotika nije dovoljna, već treba početi sa sistemskim
medikamentima koji se daju oralno ili putem injekcija.

Lečenje ušnih oboljenja može biti naporno i dugotrajno, ali obično daje dobre rezultate. Vlasnici pasa
ulažu puno vremena u učenje svojih ljubimaca da reaguju na verbalne komande, a da bi to bilo moguće
pas pre svega mora biti u stanju da ih čuje. Njegova sposobnost da pravilno komunicira sa svetom koji ga
okružuje umnogome zavisi od čula sluha – odnosno od čistih zdravih ušiju.