U kinologiji, formulisana su u deset odgajivačkih „zapovesti" i dosledno poštuju komplikovane zakone nasleđivanja koje je do sada genetika otkrila.

1.   Nikada ne treba spajati jedinke koje imaju iste mane. Pas i kuja sa istom manom, bilo eksterijernom, u naravi ili radu, u najvećem broju slučajeva prenose je na potomstvo, tako da je kod nekih potomaka primetna, dok je kod drugih prikrivena, ali se prenosi na nove generacije.

2.   Mane se ne mogu ispravljati suprotnom osobinom,već isključivo odlikama opisanim u standardu. Ovo jednostavno pravilo, paradoksalno, mnogim odgajivačima nije jasno. Većina shvata da se, recimo, podgriz ne ispravlja predgrizom da bi se dobilo makazasto zubalo, ni entropium ektropiumom. Ipak, kada je reč o drugim osobinama, kao što je visina, veliki broj odgajivača za svoju izrazito nisku kuju traži psa na gornjoj granici standarda, umesto na „zlatnoj" sredini, sa genetski učvršćenom standardnom visinom. Ukrštanje izrazito niskih.i visokih jedinki, kroz određen broj generacija, može dovesti do ekstrema, jer je jedan deo potomstva nizak na majku, a drugi visok na oca. U krajnjoj liniji, dolazi do nekoliko visinskih varijeteta, kao što je slučaj sa patuljastim, srednjim i veiikim šnaucerima.

3.   Štene se prvo rađa na papiru. Promišljen uzgoj podrazumeva poznavanje predaka i prosto pravilo da se na osnovu obilja informacija koje pruža rodovnik, za priplod radije koristi pas koji ima manje titula, ali potiče od kvalitetnih predaka, nego onaj ovenčan mnogim šampionskim zvanjima, koji je potomak prosečnih predaka. Takvi, „iznenadni" šampioni, sa inače prosečnim rodovnikom, uglavnom u uzgoju donose razočaranja, budući da ne prenose svoje osobine na potomstvo.

4.   Priroda se ne može prevariti dostignućima veterine. Svaka intervencija koja je obavljena da bi sakrila diskvalifikacionu manu, mada na izložbama prolazi nezapažena, vraća se u uzgoju kao bumerang. Dobar primer je kriptorhidija, odnosno testisi koji se ne spuštaju na svoje mesto, što predstavlja diskvalifikacionu manu kod svih rasa. pasa. U nekim slučajevima, može se ispraviti hormonskom terapijom ili operacijom, ali takvi psi prenose je na potomstvo - kod dela potomaka se pojavljuje, a deo je prenosi dalje.

5.   Radni pas pronalazi se na ispitu urođenih osobina. Nasleđuju se samo predispozicije za rad, a ne znanje stečeno tokom obuke. Stara je istina da vešt radni kinolog uspeva na ispitima izvući sjajne rezultate i od prosečnog ili lošeg psa, dok neiskusni i neuki vlasnici mogu upropastiti pse sa najboljim radnim osobinama.

6.   Treba biti oprezan sa inbreed-om. Ako se pogledaju rodovnici najuspešnijih svetskih pasa, jasno je da je inbreed metod koji donosi uspeh, ali samo kod iskusnih i obrazovanih odgajivača. Pas na kojeg se radi inbreed ne samo da ne sme imati mane, već mora biti provereno da nije prenosilac. U suprotnom, mane će samo biti učvršćene i pojačane. Zato kod odgajivača koji nemaju dovoljno znanja i iskustva, čak i blagi inbreed (tri do četiri slobodne generacije) donosi samo gorka razočaranja.

7.   Ne plašite se starih, ali budite oprezni sa mladim psima. Ovaj princip, koji se u gajenju konja već tri stoleća uspešno koristi, kinologija često ignoriše. Kod starijih priplodnjaka, već su proverene i prva i druga generacija i zna se kakve predispozicije ima potomstvo. Mlade pse treba oprezno koristiti u uzgoju negde do pete godine, dok se ne pokaže šta prenose na potomke.

8.   Ako je u leglu jedno izuzetno štene - odlično; dva - sjajno; tri - idealno. Odgajivači često žele da pronađu „partnera" s kojim će njihov pas ili kuja dati šampionsko leglo. Taj epitet je čest i u malim oglasima kod nas. Kada bi iz svih tih šampionskih legala zaista izrasli šampioni, naša kinologija bila bi najmoćnija na svetu. Cilj uzgoja je da potomstvo bude bolje ili bar istog kvaliteta kao roditelji. Zato se smatra da tri izuzetna šteneta u prosečnom leglu od šest znače da je kombinacija roditelja idealna i da je treba ponoviti.

9.   Dobar genotip nije garancija dobrog fenotipa. Jednostavnije rečeno, fenotip je ono što se vidi na psu, kao posledica nasleđenih osobina i uslova u kojima se razvijao. Genotip je matrica koju je nasledio od roditelja, ali te osobine iskazuju se u zavisnosti od uslova gajenja psa. Dobar primer je displazija kuka, koja se kod pasa koji su je nasledili, ukoliko su držani, hranjeni, negovani i opterećivani na adekvatan način, ispoljava u znatno manjem stepenu.

10.  Pas nije kriv za promašaje u uzgoju. Svaki od vrhunskih svetskih odgajivača može satima pričati kako o svojim uspesima, tako i o promašajima. I uz veliko znanje i poštovanje ovih jednostavnih "zapovesti", priroda ume da se poigra, ili se odjednom pojavljuje neka recesivna nasledna mana koja je generacijama bila prikrivena. Primer je, recimo, šareni čau čau (diskvalifikaciona mana), savršen po svemu osim boje, oštenjen u poznatoj engleskoj odgajivačnici, od roditelja koji ni pre ni posle njega nisu dali ništa drugo do jednobojno potomstvo