-"Vudi bi ga pronašao, ne izmišljaj nego spavaj!!"
Sutra dan kada sam imala susret sa dotičnim malim skotom, ućutaše svi od reda...no sada nastaje pitanje kako ga uhvatiti. Niko neće da se vija po stanu sa malim skotom, Vudi se pravi :fijuk: i pos'o padne na mene. Kupim ja lepak za miŠove, postavim zamke svuda po stanu i čekam....Ništa celu noć. Odem na posao, vratim se kući, ulazim u stan Vudi ćutim, ne laje. Hm?!?!?!
"Vidi mali naučio posle 1o godina da ne mora da laje kad ja ulazim u stan. Dobro, ne laje..ali što ne dolazi?? SPAVA??? Eeeeee, postao si isti kao gazda...sram te bilo sam spavaš."-pomislim ja.
Skuvam kafu da malo odmorim, jer me čekaju za 2 sata nove radne obaveze gledam onako iz kuhinje u njega i nešto mi jako miran....Krenem da obilazim zamke za mišove da proverim da li se skot zalepio dok sam bila na poslu, i shvatim da nedostaje jedan karton sa lepkom i komadom slaninice....Hmmm gde je kartonski tanjir?? Prilazim Vudiju i nalazim tanjir neposredno u njegovoj blizini. Kad evo ti ustaje ljuta guja od psa sa zalepljenim ćebetom na kojem spava i šepa na tri noge.
-"Šta ti je??!?"-prva pomisao je da je imao ljuti okršaj sa mišem...kad ono ćorak.
"Pametnica" je malo ogladneo a slaninica je tako lepo mirisala..i sav se ulepio. Ne bi to bilo tako strašno da nije reč o šnauceru, koji ima predivne brkove i bradu..i one lepe zavesice na nogama i da se to sve nije fino ulepilo i umrsilo...ne može njušku da otvori, ne može da diše..samo me gleda..
Šta sad?? Ošišati makazama-neće više biti šnaucer... Aceton? Povrediću ga...Setim se razređivača na terasi i naredna dva sata provela sam provela skidajući lepak sa blesadnera. On je hrabro trpeo moje gunđanje, kupanje, brisanje, pa opet razređivač, pa opet kupanje, brisanje, rezređivač...
Miša sam uhvatila to veče, a on je naučio da ono što miriše na lepak za miševe ne treba jesti :lol: