Minijaturni bulterijer u potpunosti podleže odredbama standarda za bulterijera, osim što se razlikuje u deiu o visini grebena i masi tela.
S visinom grebena od 35,56cm ova varijanta bulterijera nije u potpunosti patuljasti pas (pošto se patuljastim psima smatraju oni čija visina grebena ne prelazi 30 cm i čija telesna masa nije veća od 5kg).
Kada minijaturni bulterijer zaista odgovara propisanom standardu, tada se na njemu ogleda nedostatak nekoliko osnovnih karakteristika svakog patuljastog psa, a to je okrugla lobanja, jak stop, buljave oči.
Nastanak rase
Može se reći da je i minijaturni bulterijer nastao kao rezultat ukrštanje terijera i buldoga. Određenim genetskim mutacijama nastale su ekstremno niske forme, koje su imale genetsku stabilnost i tu visinu grebena prenosile na potomstvo. U početku su ti psi nazivani „Toy Bull Terrier". Do početka 20. veka oni su na izložbama izlagani kao posebna rasa.
Kao i mnogi drugi terijeri tako su i ovi nekada korišteni za lov pacova, a to je u prošlom veku bio i „sport". Organizovana su takmičenja u „disciplini" hvatanja (ubijanja) pacova.
Tako je zabeleženo da su psi „Billy" (oko 1823) i pas „Jacko" (oko 1860) bili veoma uspešni borci protiv pacova. Bili je nastao kao rezultat parenja jedne ženke mešanca i mužjaka buldoga. Bio je to pas sa oznakama na glavi. Po jednom prikazu iz 1823. može se zaključiti da je to bio prilično snažan pas, sličniji današnjem stafordskom buiterijeru. Ostao je zabeležen njegovi sportski rekord kada je 22.4.1823. usmrtio 100 pacova za pet minuta i 30 sekundi. Iste godine samo 8. avgusta usmrtio je 120 pacova za osam minuta i 20 sekundi.
Drugi slavni predak „Jacko" 1862. popravio je prethodni rekord za dve sekunde. On je 100 pacova usmrtio za pet minuta i 28 sekundi, a upamćen je po neobičnom rekordu. Prvog maja 1862. za manje od 100 minuta „savladao" je 1000 pacova. Ovaj pas imao je građu u tipu bulterijera i imao je masu tela oko šest kilograma. Smatra se da ova dva psa predstavljaju osnovu od koje su nastali minijaturni bulterijeri.
Od samog početka odgajivači su posebno gajili ove patuljaste pse i vodili su posebnu rodovnu knjigu. Tako je na izložbi u Agricultural Hallu 1863. u Londonu pored velikih bulterijera postojao poseban razred za minijaturne bulterijere.
Prvi šampion bio je pas „Deldon Delovely", a odgajivač je bila Gladys Adlam. Svakako je Interesantno napomenuti i da je predsednik engleskog Kenel kluba E. S. Shirley u. periodu 1979 -1894. gajio i minijaturne bulterijere.
Rodovna knjiga
U početku uzgoja nije bila tačno definisana gornja granica visine grebena, a Englezi se više obaziru na telesnu masu tako da i ona nije bila određena. Da ne bi dolazilo do različitih tumačenja, matična kinološka federacija je 1883. odredila gornju vrednost za telesnu masu. Bik) je to 25 funti (113kg).
Odgajivači ovih pasa nisu prihvatili ovako visoku vrednost za telesnu masu i zahtevali su smanjenje gornje granice za telesnu masu. Uspeli su u tim nastojanjima i English Kennel Club je 1902. ograničio masu minijaturnog bulterijera na osam funti (3,6kg).
Pukovnik Glyn osnovao je 1938. (po nekim izvorima bilo je to 1939. ili 1931) Miniatur-Bullterrier-Club i kinološki savez je otvorio posebnu rodovnu knjigu za ove pse. Standard je bliže deftnisao minijaturnog bulterijera. Određeno je da visina grebena ne srne prelaziti 35,56cm i da telesna masa sme biti najviše devet kg. Današnji standard zadržao je tu vrednost visine grebena, ali ne ograničava telesnu masu.
I dok su odgajivači u početku smatrali da se minijaturnost prenosi genetski, danas praksa pokazuje da se u, leglu minijaturnih bulterijera mogu pojaviti „normalni" bulterijeri i obrnuto.
Osnovni problem pri uzgoju minijaturnog bulterijera je kako na tako malom psu dobiti tipičnu glavu bulterijera.
