Čeoni deo glave je dug, suh. Nosni deo je duži od čeonog. Oblik glave određuju uši, koje su, kada je pas pozoran, uspravne, vrlo pokretljive, u donjem delu široke i stvarno velike. Oči, boje jantara, u skladu su s bojom krzna. Dlaka je glatka, sjajna, meka i gusta. Boja: smeđa do tamno-smeđa, poželjan je beli vrh repa. Dozvoljena je bela zvezda na prsima, bela boja na šapama i uska bela crta po srednjoj obraznoj liniji. Idealna visina mužjaka - od 56 do 63 cm, telesna težina - od 20 do 22 kg. Prvi put sam opis ove pasmine malteških goniča primetio u jednoj od psećih enciklopedija, koja je izašla pre rata. Tamo piše da su ga od milja zvali kelpie. Krajem šezdesetih godina engleski su ga uzgajači prozvali faraonskim psom. FCI ga je priznao 1977. g. i tako je nastala zbrka oko sredozemnih pasmina goniča i hrtova. Pasmine Cirneco dell'Etna i Podenco Ibicenco. Potonjeg su dugo zvali faraonski pas zbog začuđujuće sličnosti sa staroegipatskim tesemskim hrtom. Sicilijski cirneco je toliko sličan kelpiju da ga čak i stručnjaci zamenjuju. Faraonski pas je odličan lovac na zečeve i čudesan skakač. Oprezan je, mada ne laje puno. Ima veliku želju za kretanjem i dostiže brzinu od oko 40 km/h.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.