Ako posetite budućeg kućnog ljubimca, nemalo ćete se iznenaditi kad vidite akitu staru, dve-tri sedmice. Svi primerci crvene i svetlo crvene bolje imaju crnu masku.Neupućeni bi odmah pomislili: eto sigurnog dokaza da to leglo nije “čista” japanska akita, te da je crna maska siguran dokaz daljnjih ili bližih rođaka američke akite. Ipak,ovde se radi o sasvim normalnoj pojavi.Kako štene raste,tako se dlaka na njuškici menja, te poprima belu (najpoželjnija varijanta) ili crvenkastu boju. Kod belih primeraka japanske akite nikad se ne sme “dogoditi” tamna maska, a njihova nežno roze njuškica je normalna boja koja će nešto kasnije preći u boju mesa ili postati crna, što je najpoželjnija  ali, nažalost vrlo retka varijanta. Njuškice crvenih,svetlije crveni i brindle(tigrastih) štenaca su obavezno tamne,a ukoliko se neki i okoti sa malo svetlijom njuškicom (pri tome nipošto ne mislim na nežno roze boju), ova mora potamniti za nekoliko sedmica.Ova pojava ukazuje da će taj štenac imati nešto slabiji pigment.Kad napune dva meseca, u uzrastu kada psići odlaze novim vlasnicima, ne smeju da imaju masku, a nosna pečurka mora biti crna (crvena,svetlo crvena i tigrasta akita) ili boje mesa(isključivo bela akita). Oči, nezavisno od boje dlake, moraju biti tamna. Fleke na jeziku predstavljaju veliku grešku.
Čak i kod dvomesečnog štenca može se viedeti ima li pravilan “urajiro – područja bele dlake pravilno raspodeljena na njušku, ispod brade, na prednjem frontu, trbuhu, repu, te unutrašnjim stranama nogu). Veća područja bele dlake na glavi i leđima nisu poželjna jer predstavljaju nepravilan raspored boja. Ponekad akita ima belu “ogrlicu” oko vrata. Ovo nije nepravilnost, ali je poželjnije da pas ima homogen, crven plašt koji se prostire od glave do repa.Eventualne oznake na belim područjima su – greška,koja povlači diskvalifikaciju. Ako štene želite da vodite na izložbe, svakako obratite pažnju da li je podjednako raspodeljen “urajiro” po nogama. Raspored ne mora da bude i u centimerar identičan, ali kod izložbenog psa može imati ponekad i presudnu ulogu.
Rep treba biti nošen na leđima. Viseći rep predstavlja diskvalifikacionu grešku. Upravo zbog nepoznavanja ove, u nas još retke pasmine, mnogi arbitri previde ovu manu, ocenjujući akite poput sibirskog haskija. Rep jednostavno uvek, i u pokretu i u stavu mora biti gore nošen, te pravilno savijen u krug. Ako je rep samo prebačen na leđa a nije zarolan, to predstavlja lakšu grešku.
Spušten rep može ukazivati na problem u karakteru šteneta. Vrlo plašljivi štenci gotovo sigurno će imati spušten rep. Kod akita je plašljivost apsolutno nedopustljiva. Od štenadi se očekuje razigranost i sigurnost u kontaktu s ljudima i ostalim psima. Ženke mogu biti uzdržanije, ali mužjaci od najranijih dana pokazuju svoju dominaciju. Teško je odmah sve realno sagledati. Potrebno je malo više vremena za pravilan odabir šteneta. Kod akita je normalno da se mužjak razvije u vrlo dominantnog psa, ali nikad agresivnog prema ljudima. Kod početnika to može stvoriti teškoću jer nije lako izvoditi u šetnju psa koji želi da dominira svime što se kreće na četiri noge. Zato takav pas treba čvrstu ruku vlasnika, ali ne i dresuru batinama i kojekavim pomodnim maltretiranjem pasa u svrhu “dresiranja”, što kod akite samo izaziva  daljnju agresivnost, ili – totalnu apatiju. Sa akitom pogotovo dominantnim mužjakom, treba biti dosledan. Ukoliko pravila menjate iz dana u dan (danas može jesti hranu sa stola ili ležati u krevetu, a sutra ne može) možete slobodno zaboraviti na dobro vaspitanu akitu.
Akita je izuzetno ponosan i dostojanstven pas koji traži red, i u tim okvirima savršeno funkcioniše. Ako i dalje zamišljate ovu pasminu samo kao plišanu japansku lutkicu s karakterom zlatnog retrivera, slobodno zaboravite na nju, jednostavno nije za vas. Ovo je pas koji će vas bezgranično obožavati, ali od vas zahteva i inteligentan odgoj i doslednost u ponašanju.