Njuška mora biti crna. Pas smeđe boje ili svetlija njuška predstavljaju velike greške. Slabije pigmentiran pas manje je otporan i ne može preživjeti u pustinji. Rep je uzdignut nad leđnom linijom, a kada je pas razdražen savijen je nad leđima. Dlaka je kratka do srednje duga, na donjem delu repa nešto duža. Boja: peščano siva do smeđa, može biti beli ili crn, crno-beli ili smeđe-beli. Visina - 50 do 60 cm, težina - 18 do 25 kg. Nekada je to bio pastirski pas. Već u starom Izraelu bio je sličan današnjem tipu psa. Zbog raseljenja Izraelaca podivljao je i živio kao paria pas na rubovima čovekovih prebivališta. Dr. Menzel je izraelskog ovčara usmereno uzgajao i pripremio je rasni standard, kojeg je Izraelski kinološki savez prihvatio 1960. godine. Ovaj pas ima izrazit osećaj za vlasništvo. Gospodarevo imanje brani odlučno, čak i onda kada je sam. Ima izvanredno razvijen sluh i strance primeti već na daljinu. U ratovima s Arapima, Izraelci su ga uspešno koristili kao sanitetskog psa za traženje ranjenika u pustinji i kao psa vezistu. Izraelski ovčar je odan i savestan. Gospodaru se nikada ne podredi do kraja, već je njegov partner. Jake je i tvrde postave, živahan, pozoran i spreman na učenje, jednostavan za negu i čišćenje. Nije pas za veća urbana naselja.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.