Verovatno se to dešava zbog vučijeg porekla i urođenog instikta davnih predaka dok je pas sam sebi morao da obezbeđuje branu. Ali kako pseći organizam podnosi kosti i da li psu treba davati kosti?
Da ne bi došlo do nesporazuma, odmah treba reći da se ovde ne radi o psećim kostima koje su sastavni deo njegovog tela, već o telećim, junećim i drugim kostima koje služe za žvakanje i grickanje...
Kosti kao osnovna hrana?
Do skoro su kosti važile kao osnovna namirnica u psećoj ishrani. Pas i kost idu zajedno kao mačka i miš. Naravno, to se mišljenje u narodu nije promenilo ni do danas, ali pas svakako jeste.
Zahvaljujući boljem životnom standardu sve je više kućnih pasa tj. onih koji žive u stanovima. Uz to su se promenile i navike ishrane kod pasa iz temelja. Tako se danas na psećem meniju retko nalaze otpaci iz klanice ili ostaci naše hrane.
Pseća hrana i industrijski faktor
Industrijska proizvodnja pseće hrane raširena je u celom svetu. Takvagotova hrana sadrži optimalne sastojke. Zbog toga su se naši ljubimci odlučili da vare sirovo meso i kosti. Ipak, broj rahitičnih oboljenja nije u porastu. Ali, bolesti zuba su se drastično povećale. Izmet postaje ređi (kod ishrane kostima izmet je tvrđi). To dovodi do čestih upala paranalnih žlezda kod svih rasa.
Ekstremni uzgoj i degeneracija
Ovde mora da se pomene i to da ekstreman uzgoj pojedinih rasa dovodi do degenerativnih promena koje - pored mnogih drugih organa pogađaju i probavni trakt, a time i sposobnost varenja. Taj novonastali problem povezan je i sa davanjem kostiju.
Ako se kost pravilno ne sažvaće i izmrvi, već se u većim komadićima jednostavno proguta, postoji opasnost od zatvora creva. Pas bi morao neku veliku kost samo oglodati - višečasovnim radom. Samo tako bi to za njega bilo korisno. Taloženje kamenca na zubima, kao najčešće oboljenje bilo bi time sprečeno. Tzv. kosti za žvakanje, od bivolje kože, ne mogu da ispune ovu važnu funkciju čišćenja zuba.
Posebna opasnost javlja se kod pasa koji i inače gutaju hranu u većim zalogajima, bez žvakanja kao npr. bokseri. Takvi psi gutaju i kosti koje samo izlome u veće komade. Ali, postoji sve više rasa pasa koji ne mogu da svare ni najmanje kosti što je nasledni faktor. Posledice mogu da' budu opasne po život, a počinju sa zatvorem, povraćanjem i krvavim prolivom.
Da li se odreći kostiju?
Da li moderni kućni pas treba da se rastane od svojih kostiju zbog negativnih posledica? Čini se da je tako, iako bijedno generalno mišljenje bilo pogrešno. Izvesno je samo to da veći broj naših pasa zbog navedenih razloga i pretrpljene civilizacije mora za života da se odrekne svoje omiljene kosti. Ipak, dobru, staru kost, treba zadržati u životu. Mnogo toga govori u njenu korist. Naravno da zavisi od vlasnika da li će svom ljubimcu dati kost da žvaće. Pri tom bi se trebalo pridržavati nekih osnovnih pravila:
1. Kosti moraju biti velike. Na primer cela butna kost teleća ili bar ceo zglob kolena. Mesari često usitnjavaju kosti što nije dobro. Velikim psima možete dati ijuneći zglob od kuka. Važnoje daje kost toliko velika da je vaš pas ne može jednostavno izlomiti.
2. Naravno da možete da kupite i hrskavicu. Ali, ona je suviše meka i neće ispuniti svoju funkciju.
3. Sledeće kosti su zabranjene pošto se iako lome i mogu da dovedu do opasnih crevnih bolesti:
- kosti svinjske krmenadle,
- ista vrsta telećih i jagnjećih kostiju,
- rebra,
- pileće kosti od bataka i krila (šuplje kosti),
- mali komadići telećih i svinjskih šupljih kostiju. Sa ovakvim kostima pas može da se zadavi ili da mu se zabodui u nepce.
Kosti kao medicinska zaštita
Danas se u medicini sve više govori o preventivnim merama. U ovom smislu mogu da se posmatraju i kosti za pse. Nije dovoljno da pas jednom nedeljno dobije hrskavične kosti koje on za kratko vreme pojede. Ne, pas treba da ima mogućnosti da svaki dan glođe svoju omiljenu kost, a da ne može ni parče da proguta. To će bitno smanjiti probleme sa zubima, što je i osnovni cilj davanja kostiju. Dakle, kost DA, ali ne kao hrana već samo za glodanje.
