Trebalo je sačekati naš vek da bi se došlo do pojma sportskog psa:
vraćen u sredinu iz koje je potekao, pas ponovo otkriva specifičan zadatak koji mu pruža zadovoljstvo i ne okleva da postane atleta visokog nivoa. Pseći sport ima sto hiljada privrženika u Francuskoj, rasporedjenih u skoro osam stotina klubova i ne prestaje da se razvija, na veliko zadovoljstvo i gospodara i pasa.

TRKE
Hrtovi svedoče o krajnje razvijenoj sposobnosti adaptacije pseće vrste. Plemeniti psi kraljevskih trka, postali su sportski šampioni, podjednako brižljivo negovani od strane uzgajivača i trenera kao i najbolji trkački konji.

TRKE HRTOVA
Prvi hrtovi pojavili su se u VI milenijumu pre n.e, a takmičenje u lovu na divljač potiče upravo iz Rimskog catstva. Ova akrivnost, povezana sa lovom, produžila se na srednji vek, a i posle, da bi u XIX veku dovela do stvaranja prvih kinodroma. Docnije su se trke hrtova razvile u Engleskoj, Irskoj, Australiji, Sjedinjenim Državama, Španiji i Italiji. U Francuskoj je trebalo sačekati 1970. da bi ovaj sport doživeo pravi zamah. U trci na kinodromu takmiči se šest ili osam hrtova, sa kacigama u boji, koji se nahuškaju da gone mamac (lažnog zeca), po stazi koja se može uporediti sa atletskom.Vipet, hrt malog rasta (50 cm do hrbata, sa 10 do 15 kg), može dostići brzinu od 15 metara u sekundi, a trči na 350 metara.

Engleski hrt premašuje brzinu od 18 metara u sekundi, a trči na 480 metara. Ostale rase hrtova (slogi, saluki, avganistanski hrt, borzoi itd) imaju pristup na evropske kinodrome, ali je njihov omiljeni izazov gonjenje po prirodnom terenu. U Francuskoj se trke organizuju na dvadeset osam kinodroma, na jedan ili dva dana, od strane dve nezavisne strukture : U.I.C.L. (Medjunarodna unija za trke hrtova), pod okriljem Centralnog kinološkog društva i S.F.C.L. (Francusko društvo za trke hrtova), pod okriljem kladionica i službe za ergele pri Mimstarstvu poljoprivrede. One privlače brojne kladioničare sa druge strane La Manša i Atlantika. Šampionat Francuske odvija se krajem maja, dok se evropski šampionat - veliko godišnje takmičenje U.I.C.L. - održava drugog vikenda u septembru, a na njemu se takmiči po pet najboljih hrtova iz svake zemlje. Kup Francuske osnovan je 1987: sa "selektivnih takmičenja" organizovanih tokom čitave godine, za finale se kvalifikuje osamnaset najboljih hrtova. Najzad su se, 1988. godine, pojavila 'Lasfers Greyhounds takmičenja (Lasterova takmičenja za engleske hrtove), koja za trojičin vikend, na kinodromu Meliri-Senar, u Sen e Marn, okupljaju elitu engleskih hrtova. Nova disciplina koja je u punom razvoju, gonjenje mamca po vidjenju, simulira deo lova po raznolikoj putanji, opremljenoj prirodnim preprekama, tokom kog hrt, na distanci koja može doseći i 900 metara, goni mamac presvučen u kožu kunića. Takmićari trče sami, u parovima ili trojkama, a ocenjuju se prema ponašanju tokom trke i prema zaustavljanju pri mamcu.

PSEĆE TRKE SAONICAMA ILI SA PILKOM
Nastala početkom veka na Aljasci i u Kanadi, trka saonicama se sada smatra zasebnom sportskom disciplinom. Prvo zvanično takmičenje Noum-Kendl-Noum, ili All Alaska Sweepstake), na 652 kilometra, održano je 1907. Cenjen od strane brojne publike čak i na samim gradskim ulicama, ovaj sport se razvio, a pojavile su se sprint trke sa tri rukavca od 6 do 30 kilometara, prema kategorijama. Utvrdjena kao sportska disciplina u Lejk Plesidu 1932, bila je zaustavljena Drugim svetskirn. ratom, ali su već nekoliko meseci po primirju Ankoridž i Ferbanks (Aljaska) uzeli u svoje ruke organizaciju velikih trka. 1971, Država Aljaska je trku saonicama zvanično proglasila za nacionalni sport.

Svake godine se na severnoameričkom kontinentu odvija više stotina trka, od kojih neke uživaju svetski renome:
Iditarod, najduža (skoro 2 000 km), najteža i najslavnija zbog svoje prestižne prošlosti (koja komemoriše spasavanje grada Nouma, 1929, tokom epidemije difterije, kada su pseće zaprege prevezle serum iz Ankoridža); All Alaska Sweepstake, najstarija; Yukon Quest: 1 400 km izmedju Doson Sitija (Kanada) i Ferbanksa (Aljaska); Fur Rendez-Vous (svetski šampionat u sprintu u otvorenoj kategoriji, koji oduševljava desetine hiljada gledalaca na 4. aveniji u Ankoridžu). U Evropi se izmedju decembra i aprila održava stotinak zvaničnih takmičenja (trke brzine i trke izdržljivosti). U Francuskoj se one odvijaju naročito u Šamrusu i Lans an. Verkor (Izer), Meribelu i Besanu (Savoa), Le Furg (Dubs), Le Markštajnu (Vož) i Premanonu (Zira). Najslavniji ostaju trofeji Royal Canin, Džek London i Pol-Emil Viktor. Medju trkama na duge staze, navedimo onu iz Pese (150 km preko Zira) i najlepšu, najslavniju i jedinu koja svake godine privlači desetine takmičara iz Amerike : Alpirod Royal Cariin (nastalu 1988), sa etapama na 1.000 km, koja prolazi kroz Italiju, Francusku, Svajcarsku, Nemačku i Austriju. Prvi šampionati sveta sa saonicama ili pulkom nastali su 1990, pod okriljem IFSS (International Pederadon for Sleddog Sport), u Sent Moricu u Švajcarskoj. Paralelno sa trkom saonicama pojavila se i pilka, koja nam dolazi iz Skandinavije. Bez saonica, kros kantri skijaš je jednostavnom mekom uzicom spojen sa jednim jedinim psom, koji vuče profilisani ćun, opterećen sa 20 kg: pilku. Sa više od 150 000 licenciranih osoba koje se bave ovim sportom i već više stotina njih u Severnoj Evropi, ovaj intenzivan i ekološki sport postiže najbolje rezultate sa lovačkim psima, naviklim na samostalne napore i bržim na kratke staze (12 km) od nordijskih pasa. Godišnje takmičenje - Bela pilka odvija se u Izeru i već privlači gomile gledalaca. Organizacija saoničarskog sporta ima svoj medjunarodni (Intemadonal Federaton of Sleddog Sport), evropski (European. Sleddog Racing Associadon) i francuski savez (Federation francaise de traineau et ski-pulka). Pored četiri nordijske rase (sibirski haski, grenlandski pas, malamut sa Aljaske, samojed), dopušteni su svi psi kojima je priznata sposobnost za bavljenje ovim sportom (naročito čuveni haskiji sa Aljaske). Trke saonicama sa psima i pilkom zahtevaju malo materijala : upregu, ogrlice, linije vuče, saonice za ovu priliku. Za dugu šetnju i trke na duge staze koriste se duge saomce (3,5 m), sa punim dnom izmedju dva potpornja (tobogana). Za takmičenja u brzini koriste se kratke saonice (2,20 m), bez dna, od 7 do 10 kg. Obe vrste saonica su od drveta, kevlara i ugljeničnih vlakana. Pilka zahteva samo jednog do tri dobra psa i malo ulaganje: u opremu za kros kantri skijanje, pilku sa čvistom rudom, upregu i kutiju voska za skije.

TAKMIČENJA
Pas za trke, konkurse ili takmičenja je sportista visokog ranga, pripreman i tretiran. kao takav od strane vlasnika i veterinara. Treninzi, u proseku tokom deset od dvanaest meseci, četri puta sedmično, slede precizne programe, namenjene poboljšanju performansi. Kao najvažnija, ishrana je predmet pažljivih istraživanja, kako bi se prilagodila različitim naporima koje treba da omogući. Takmičenja i treninzi postavljaju specifične probleme koji se javljaju i kod Ijudi koji se bave sportom: trenutno se specijalisti bave mišićima, tetivama, zglobovima, problemima sa metabolizmom, dehidracijom, stresom, itd.

TAKMIČENJA U RINGU
Takmičarska iskušenja u ringu odnose se na pse velikih rasa (nemački i belgijski ovčari, pas iz Bosa, pas iz Brija itd) i odvijaju se na zatvorenom terenu (5x30 m minimum). Postoji više nivoa takmičenja, sve do šampionata Francuske. Vežbe su sve brojnije i teže. One u skakanju uključuju savladavanje jarka, prepona i žive ograde; vežbe okretnosti uključuju donošenje predmeta po vidjenju i pri bacanju, odbijanje mamca, praćenje u stopu na povocu i bez povoca, pozicione vežbe sa i u odsustvu onoga ko pse vodi, slanje napred, vežbe griženja uključuju napad griženjem u suočenju sa štapom, kratki napad griženjem na štap sa bežanjem, zaustavljeni napad u suočenju sa štapom, napad na revolver uz čuvanje farme, čuvanje predmeta, traženje i sprovodjenje napadača, odbranu onoga ko psa vodi. Pas se ocenjuje u odnosu na 1 000 poena da bi stekao diplomu. Pas koji prikupi 320 poena stiče C.A.C.T (sertifikat o sposobnosti za radni šampionat). Pas koji prikupi tri C.A.C.T. pred dvojicom različitih sudija proglašava se nacionalnim šampionom u radu, uz rezervu da je na izložbi takodje dobio i kvalifikaciju "veoma dobar". Titula šampiona Francuske u ringu dodeljuje se psu koji osvoji najveći ukupan zbir poena.

PRAKTICNI RAD NA OTVORENOM
Ova takmičenja su proširenje iskušenja u ringu. Odvijaju se na otvorenom prostoru, sa prirodnim preprekama i vežbama traganja i rada u vodi. Ona sadrže i odbijanje mamca, ukroćenost (sledjenje na povocu i bez njega, dvominutno odsustvo u sedećem ili ležećem stavu, pozicije na daljinu), savladavanje prepreke (zid ili palisada, reka ili jarak, živa ograda, barijera ili vrata sa rešetkama, rešetke, ograda od letava), napad sa ujedom (iz zaleta i sa čvrstim gardom), zaustavljeni napad (spreda i pri udaljavanju); zaštitu i odbranu gospodara, čuvanje predmeta, traženje (istraživanje, praćenje, pokušaj bekstva), rad u vodi (bacanje unapred, donošenje sa vidjenjem ili bez znanja), izuzetan rad, traganje (slobodno sa donošenjem predmeta i lovine lovačkog psa), opšti izgled.

OKRETNOST
Pseći sport u punom razvoju, takmičenje u okretnosti je jedan od najnovijih oblika takmičenja pasa, gde se ocenjuju fizička forma psa i sposobnost gospodara da ga usmerava. Uporedivo sa preskakanjem prepona u konjičkom sportu, staza spaja preskakanje prepona, penjanje i silazak niz nagnutu živu ogradu, gredu, skok u dalj, slalom, klackalicu, tunel i dasku. Veoma atrakrivno, kako za psa tako i za publiku, ovo takmičenje izaziva izuzetnu pomamu, kako na nacionalnom, tako i na medjunarodnom planu, o čemu svedoče takmičenja visokog nivoa, kao što su Masters Roval Canin. Nastao 1978, na Kraftsu, slavno) engleskoj izložbi pasa, takmičenje okretnosti je na putu da postane sport broj jedan za pse.

ISPITI TRAŽENJA I LOVA
Brojna takmičenja odnose se na osobenosti lovačkih pasa i sastoje se od ispita namenjenih nagradjivanju njihovih najboljih sposobnosd. Tokom field-tfials (terenskih proba) za pticare, gde se dodeljuju titule nacionalnih i intemacionalnih šampiona, najbolji predstavnici svake rase takmiče se u etapama od po 15 minuta i postaju "tragači". Šest disciplina su: veliko traganje za ptičare engleskih rasa, francusko traganje ili prolećni field-trial-u pam ili solo, praktični lov ili jesenji field-trial na divljač u paru ili solo, i amateri. Psi se klasiraju prema izgledu, strasti za lovom, njuhu i kvalitetu dresure. Field-trials za spanijele namenjeni su evidentiranju elitnih rasplodnih grla, koja se izdvajaju svojom inteligencijom, njuhom, stilom, izdržljivošću itd. Ispiti lova za trkace pse omogućavaju izdavanje diploma za lov i označavaju rasplodna grla po kategorijama. Oni obuhvataju hajku na srndaća i zeca, lov sa pucanjem na zeca, kunića i srndaća, lov na lisicu. Takmicenja u traganju za krupnom divljaci usmerena su na otkrivanje pasa koji su najsposobniji za traganje za ranjenom krupnom divljači. Ona se odvijaju na prirodnim ili veštačkim stazama i vode do četiri odrednice: crveni pas, crveni pas terač, crveni pas koji zavija pri smrti, crveni pas koji ukazuje na smrt. Ispiti lova na i pod zemljom za jazavičare sankcionišu prirodna svojstva rase putem vežbi lova na lisicu sa veštačkom jazbinom (koja ujeda, istrajnost), traganja za zecom, za glasom (jazavičar se mora oglasiti na blagi glas), šumskog traganja i dresure (sistematsko pretraživanje šuma) i traganja za krvlju ranjene krupne divljači. Ispiti lova pod zemljom za foks i druge terijere su u broju od tri; oni se odvijaju u veštačkoj jazbini dužine 15 metara, na prirodnom terenu ili bez kontakta. U svim slučajevima, foks mora pronaći lisicu, signalizovati njeno prisustvo lajanjem, a ponekada i isterati životinju.

OSTALI ISPITI
Takmičenja ovčarskih pasa u radu sa ovcama sastoje se od nekoliko ispita. Ovčarski pas (graničarski goli, pas iz Brija, itd) mora da navede stado od 120 do 150 ovaca na putanju od 200 do 600 metara, simulirajući prirodne uslove rada. On, dakle, razume sledeće poteškoće: prolazak ili ulazak u ogradjeni prostor, jedan ili više stešnjenih prolaza, prelaženje puta, ukrštanje sa vozilom ili njegovo preticanje, prolazak duž neke ograde. Ispiti traganja namenjeni su evidendranju njuha psa, na osnovu šest modaliteta koji su klasirani prema rastućoj težini i označeni slovima A,B,C u slobodnom traganju, P.J. (sudska policija), P.F. (hladna staza), I.D. (identifikacija), pri čemu gospodar drži psa na dugom povocu. Samo I.D. omogućava pristup C.A.C.T. i tituli šampiona u radu. Rad u vodi za njufaundlenda je novija disciplina čija su pravila podložna promenama. Principi su zasnovani na na minimalnom ispitu poslušnosti, plivanju na kratke razdaljine i donošenju predmeta ili lutke sa palube ili čamca, vučenju čamca sa putnicima ili bez njih. Ispit kopanja, otvoren za sve rase, sastoji se u otkrivanju šest gomoljika nepraviIno rasporedjenih na dubni izmedju 3 i 10 cm dubine na parceli od 25 m2, u što kraćem vremenu.