POREKLO STRAHA

Strah je reakcija jedinke na neki elemenat stresa u okolini, a može se uočiti na osnovu nekih telesnih
reakcija. Uplašen pas drži uši oborene, a rep uvučen između nogu, tako da ponekad čak dodiruje stomak.
Pritom treba imati u vidu da ovakav stav može ispoljavati i potčinjenost.

Zavisno od jednike i okolnosti, poremećaji uponašanju mogu biti različitog intenziteta, s tim što svaki
autor ima sopstveno tumačenje za pojmove: „stidljivost, strah, bojažljivost, anksioznost, fobija...“

Treba znati da normalna reakcija psa na strah, bekstvo ili izbegavanje opasnosti, čak i neubedljivi
pokušaji zastrašivanja. U slučaju nemogućnosti da izbegne stres (kad je zatvoren, vezan ili u situaciji

opšte opasnosti) pas će postati inhibiran: priljubiće se uz tle kao paralizovan ili će, naprotiv, početi da
ispoljava agresivnost „iz straha“ koja se manifestuje bespoštednim napadom.

U ovakvim ekstremnim situacijama često primećujemo fiziološke promene kao što su pojačano lučenje
hormona, ubrzan rad srca, obilno znojenje, pražnjenje analnih žlezda, refleksno izbacivanje urina. Pri
pravilnom ponavljanju ovakvih situacija kod životinje, čija je potreba za stabilnošću ozbiljno ugoržena,
mogu se javiti poremećaji u ponašanju: bulimija(nezajažljiva glad), anoreksija(gubitak volje za hranom),
samopovređivanje, agresija bez ikakvog direktnog povoda.

Možemo razlikovati nekoliko tipova elemenata koji izazivaju strah.

1.Živi elementi

-čovek:pas se plaši izvesnih ljudi, naprimer, muškarca, dece ili osoba sa određenim obeležjima u fizičkom
pogledu ili odevanju, kao i izvesnih gestova.

-životinje:ovde može biti reči o drugim psima i krupnim životinjama (konji, krave...).

2.Neživi elementi

-vizuelni ili auditivni elementi kao što su predmeti ili buka (vozila, metla, oluja, grom....).

Poreklo ovakvih strahova može biti dvojako:

1.Povezivanje s nekim traumatičnim iskustvom koje predstavlja pretnju njegovom fizičkom integritetu:
naprimer, psa je zlostavljala osoba sa nekim posebnim obeležjem (sa kapom ili bradom....); pretili su mu
nekim predmetom(metla, novine...); oborila su ga kola, u njegovoj blizini je eksplodirala petarda, itd.

2.Pas pati od „sindroma lišavanja“ nedostatak kontakta s drugim bićima ili sa spoljnim svetom ne
dozvoljava mu da se suoči sa nepoznatim, pa svaki novi elemenat smatra opasnim,. Psa može obuzeti
panika pri pogledu na najbezazleniju stvar: plastičnu kesu koja se vijori na vetru, nekoliko stepenika...

Pošto uvidimo uzrok staha, sledeći korak je prevaspitavanje. Pre svega jedan koristan savet, koji samo
na prvi pogled izgleda naivno: ako su oči psa skrivene dlakom (naprimer kod bobrejla ili pirenejskog
ovčara), onaj deo koji pada preko očiju treba ošišati ili nečim pričvrstiti. Uprkos nekim tvrdjnama, ovi psi
imaju potpuno normalne oči koje odlično podnose svetlost, ali zbog dlake koja im ometa vid mogu postati
plašljivi.Treba napomenuti da vlasnik svojim pogrešnim stavom često pojačava reakciju psa izazvanu
strahom. On pokušava da uteši životinju milujući je ili je uzimajući u naručje, uz umirujuće reči kao što
su :“moj mali se uplašio, jadna kuca, ne brini ja sam tu, sve je u redu....“.

Pas će ovu poruku protumačiti na sledeći način,prema sopstvenoj logici:“kada se uplašim vlasnik me
nagrađuje i mazi, znači da odobrava moje ponašanje i ohrabruje me da opet postupim na isti način“.
Tako mu ne preostaje ništa drugo nego da se i dalje plaši. Štaviše, činjenica što se prema njemu ponašaju
kao da je beba, izaziva kod njega gubitak samopoštovanja koji se manifestuje sve većim nedostatkom
samopouzdanja i samostalnosti.

Reakcija straha kod psa često izaziva istu reakciju kod vlasnika. On ubrzo i sam počinje da oseća strah u
situacijama koje plaše njegovog psa: brzo se udaljava kad ugleda drugog psa, drži svog ljubimca čvrsto

na povodniku čim čuje neko vozilo, uzima ga u krilo kad ga odvede kod veterinara....

Za životinju ovo je samo potvrda da je njen strah opravdan. U ovom stadijumu strah potpuno vlada
situacijom.