Od artezijsko-normandskog baseta razlikuju ga ravne prednje noge. Koža je crna ili bela s crnim mrljama. Iznad očiju ima smeđe mrlje. Smeđe mrlje nalazimo i na obrazima, usnama, na unutrašnjoj stani ušiju i na nogama. Visina - 34 do 42 cm, težina - 15 kg. Po francuskim zapisima preci gaskonskih goniča došli su u Evropu još s Feničanima. Kasnije su ih križali sa psima svetog Huberta. Poznajemo tri tipa gaskonaca. Veliki plavi gaskonac doseže visinu od 72 cm (zovu ga "najplemenitiji gonič u Francuskoj i na svetu"), a mali plavi gaskonac je visok 58 cm. Nastao je krajem prošlog stoleća i u početku je bio teži.Današnji mali plavi gaskonac je laganiji i visokonog, stoga ga nepoznavaoci zamjenjuju s lucernskim niskonogim goničem. Prijatnog je karaktera, Ijubazan i uravnotežen. Koža na donjem delu vrata je opuštena.Njegovo lajanje je duboko i jako. Gaskonski plavi baset je izvrstan lovac na pernatu i nisku divljač. Pošto je strastveni tragač, upotrebljavaju ga za traganje i u najzahtjevnijim uslovima. Spada samo u lovačke ruke. Vrlo je svojeglav i zato redak.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.