Naučno je dokazano da su broj zuba, odnos vilica i različite deformacije nasledne osobine, baš kao štoje raspored i veličina zuba kod čoveka naslednog karaktera. Mnogi odgajivači rasnih pasa su se uverili da se nedostatak pojedinih zuba. i nepravilnost građe i odnosa vilica nasleđuju i da su loše osobine kod potomaka izraženije nego kod roditelja.

Stoga svaki kinološki sudija mora da poznaje standardom predviđeno zubalo rase koju ocenjuje,pošto su odstupanja od standarda najčešće diskvalifikacione mane, što znači da takvi psi ne mogu biti korišćeni za priplod. Ne treba posebno naglašavati potrebu kompletnog i makazastog zubala kod svih službenih pasa (izuzev nemačkog boksera), lovačkih i ovčarskih pasa i mnogih drugih.

Standardi

Tačno je da standardi nekih pasmina ne definišu precizno ni odnos vilica ni broj zuba. Često se može pročitati „zubalo je pravilno", bez navođenja broja zuba, što zbunjuje sudije pri procenjivanju zubala. Ni u jednom standardu, nisam zapazio da se toleriše nedostatak bilo kojeg sekutića,što znači da svi rasni psi moraju imati po šest sekutića u gornjoj i u donjoj vilici da ne bi bili diskvalifikovani.

Dešava se da su prva dva sekutića (prednjaci) u gornjoj vilici tesno priljubljeni (naročito kod nemačkog boksera), pa se površnim pregledom stiče utisak da se radi o jednom zubu. Zato je pažljiv i detaljan pregled zubala izuzetno značajan prilikom ocenjivanja psa.

Nedostatak zuba

U poslednje vreme se na ocjenjivanje sve češće dovode psi kojima nedostaje neki zub, od sekutića do. pretkutnjaka, a standard zahteva potpuno zubalo. Vlasnici donose sudiji potvrdu od veterinara da je zub postojao, ali je mehanički izbijen, ili ja usađen u zubnu alveolu, a nije se probio na površnu zubnog mesa - gingive. Gotovo u svakoj potvrdi stoji klauzula da ne važi u sudskim slučajevima.

Tu pojavu želim da prokomentarišem i kao stručnjak i kao veštak u sudskim sporovima. Svaka potvrda koju vlasniku životinje izdaju veterinari, veterinarske stanice, instituti i fakulteti i koja se odnosi na neku manu ili patološki proces, prema sudskoj veterini mora da bude garancija tačno postavljene dijagnoze i kao verodostojan dokument ne može biti izuzeta iz sudskog procesa. Pošto se potvrde izdaju na osnovu rentgenskog snimka, svaki vlasnik uz potvrdu treba da ima i snimak koji dokazuje da sporni zub postoji ili je postojao na tom mestu.

Mehanički izbijen zub nije nasledna nego stečena mana, što znači da nedostatak zuba ne sme da utiče na ocenu, kandidaturu ili titulu. Međutim, naučno je dokazano da i kod zuba sa najdubljim korenom dva do tri meseca posle izbijanja ili ispadanja zubna alveola obliterira, odnosno ispunjava se novim vezivnim i koštanim tkivom, pa se ni rentgenskim snimkom ni na bilo koji drugi način ne može dokazati da je zub postojao. Pošto psi često gube zube (naročito oni koji aportiraju tvrde predmeta ili su nervozni i grizu žičanu , ogradu boksa), preporučljivo je da vlasnik, čim primeti da je zub izbijen, odvede psa na snimanje oštećene vilice. Rentgenski snimak i na osnovu njega izdata potvrda su garancija da je zub postojao i da je izbijen.

Kada su u pitanju sekutići, tamo gde je bio zub koji je izbijen ostaje prazno mesto, široko kao susedni zubi, a taj razmak se ne smanjuje starenjem psa. Nedostatak pretkutnjaka, naročito prvog, je veći problem, pošto se retko dešava da su izbijeni mehanički. Ipak, ako do toga dođe, rentgenski snimak je potvrda da je zubalo bilo kompletno.

Korektivni zahvati

Poslednjih godina, mnogi veterinari obavljaju korekciju predgrizača i podgrizača i to veoma uspešno, naročito ako je pas mlad, a poremećaj nije drastičan, pomoću žicanih proteza (kao u dečjoj stomatologiji). Ovakav stručni zahvat u veterinarskoj medicini je za svaku pohvalu, ako se pravilnost vilice posmatra sa estetskog gledišta.

Međutim, kada se pomoću proteze nasledni poremećaj odnosa vilica ispravlja, to znači da su takvi psi potencijalni prenosioci loših osobina - nepravilnosti vilice - na potomstvo. Stoga je ovaj zahvat na neki način obmana kinoloških sudija i po sudskoj veterini krivično delo. Veterinar, u slučaju spora, ne odgovara ukoliko je vlasniku psa izdao potvrdu da je korekcija obavljena zbog izgleda zubala i u cilju pravilnog žvakanja hrane. Vlasnici obično prikrivaju „doterivanje" zubala da njihovi psi ne bi bili diskvalifikovani, što znači da primerci sa poremećajima naslednog karaktera, koji se na njima ne primećuju,dobijaju dopuštenje da se koriste za priplod.