Radi se o „mladoj rasi“koja je priznata 1907. Kada je osnovan prvi klub u Nemačkoj(FCI,standard 104A).
Tačno genetsko poreklo nije do kraja poznato mada je očigledno da u krvi nemačkog prepeličara dominira nemački dugodlaki ptičar(d.langhaar) na koga i liči(samo je znatno niži i kraći) i razni španijeli. U bivšoj Jugoslaviji najviše ih je bilo u Sloveniji,znatno manje u Hrvatskoj,sasvim malo u Bosni.U srbiji ih nije bilo.
Najkraće rečeno,nemački prepeličar lovi sve – od prepelice do divlje svinje(istina,ponajmanje prepelicu).
To je srednje veliki lovački pas cunjavac(ne markira) za poljski,šumski i vodeni lov. Veoma je oštar(kao i sve nemačke rase,uostalom) i uporan.Nenadmašan je na teškim terenima (šikara,kaljuge,močvare,trska) koje pretražuje detaljno i istrajno.Na tragu divljači se oglašava lavežom.Nezamislivo je neupućen lovcu koliko je to korisno.Tiho gonjenje je teška mana.Oštrina na grabljivice je neverovatna.Sa lakoćom davi lisicu ili mačku(divlju ili podivljalu),kidiše na ranjenu divlju svinju.
Donošenje(aport) je urođena osobina i vežbom je treba razviti i doterati.Rad u vodi ih svrstava „rame uz rame“ sa retriverima.
Prošle zime je desetomesečna kuja Sava,vlasništvo Brace Stefanovića iz Beograda,aportirala iz Morave odstreljenu nutriju tešku šest kilograma.Sigurnost sa kojom prepeličar aportira divljač(pernatu,dlakavu sve jedno) oduševljava svakog lovca.
Čulo mirisa je dobro razvijeno.To je pas koji radi niskim nosem i umerenim kasom ili hodom(redak je galop,osim kada goni divljač).
Privrženost gospodaru je dirljiva.Nemački prepeličar ima izuzetan smisao za svojinu i bez posebne obuke čuva lovinu,pušku,automobil.Druge pse ne podnosi i može biti konfliktan tako da se agresivnost mora na vreme kanalisati pravilnom obukom.
Izuzetan  je kao krvoslednik.Kada radi na krvnom tragu ne interesuje ga drugi miris i nema mogućnosti da napusti trag ranjenog zeca ili stane u mraku na fazanku koja leži u živici.Pronađenu divljač oblajavaju istrajno sve dok se lovac ne pojavi.Tada do divljači pušta samo svog gospodara i nikoga više.
Nije nikakav problem da samostalno pretražuje ako je lovac na stajilištu  ili da poslušno leži bez pokreta i glasa ako lovac samostalno izvodi akciju šunjanja prema divljači(patke na kanalu,guske na žitu i dr.)
Poslušno leži pod visokom čekom.U slučaju ranjavanja,divljač će biti pronađena.Neka niko ne pokušava da priđe jer će se suočiti sa žestokim psom čuvarom koji bi pre poginuo,nego dozvolio da nešto što pripada njegovom gospodaru,uzme neko drugi.Tako se ponaša i u dvorištu.
Ova rasa je nastala kao rezultat znalačke i beskompromisne selekcije.U nemačkom maniru su iz daljeg uzgoja eliminisane sve jedinke koje nisu odgovarale eksterijernom i radnom standardu kako ga je zamislio tvorac rase (Rudolf Fries,1880,)
Eksterijerno su se izdvojila dva tipa,koji se – razlikuju.Postoji smeđ tip,teže konstitucije,kompaktniji,vodljiviji,primereniji radu u nizijskim lovištima).Po načinu rada podseća na labrador retrivera.
Šareni primerci su živahniji,vatrenog karaktera(veoma slični špringer španijelima),istrajniji u  gonjenju,više namenjeni za rad u višim lovištima(brdsko-planinska lovišta).
Sa psom ove rase love sa velikim uspehom,Braca Stefanović i Mihajlo Stapar,oba iz Beograda.Verovatno još neko.Biće ih sigurno još.