Superficijalne piodermije najčešće zarastaju bez ožiljka. Prisutne lezije su eritem, alopecije, papule, pustule, kraste i epidermalne kolarete.
U superficijalne piodermije ubrajamo nekoliko oboljenja kože:
Impetigo
(juvenilni pustularni dermatitis, superficijalni pustularni dermatitis)
Impetigo je oboljenje koje se javlja kod pasa i pre i za vreme puberteta dok se kod starijih imunosuprimiranih pasa može javiti bulozni impetigo. Oboljenje se takođe zapaža i kod drugih vrsta životinja ( prasad, krave,ovce). Kod mačaka se oboljenje retko javlja, a najčešće kod mačića usled trauma nastalih za vreme prenošenja mačića u zubima od strane majke. Zbog toga su promene kod mačića lokalizovane na dorzalnoj strani vrata i na glavi.
Ovu infekciju prouzrokuju koagulaza pozitivne stafilokoke (Staphylococus spp.). Oboljenje je benigno i nije zarazno. Oboljenje nastaje kao posledica dejstva određenih faktora kao što su kutane abrazije, prisustvo crevnih parazita, virusne infekcije, povećana vlažnost, smanjena otpornost organizma, slaba ishrana, nehigijenski uslovi i dr.
Na koži obolelog psa zapažaju se male superficijalne pustule uglavnom na predelima koji su slabije prekriveni dlakom (trbuh, ispod pazuha i u ingvinalnom predelu). Životinja se ne češe, a pustule mogu da prsnu i da se stvore kraste žućkaste boje.
Sigurna dijagnoza postavlja se na osnovu pregleda sadržaja pustule. Impetigo se može spontano povući ali lečenje uibrzava proces izlečenja. Terapija se sprovodi najčešće samo lokalnom upotrebom antibiotika. Ako se nalazi manji broj lezija na životinji antibiotske masti se nanose na obolela mesta, a ako je zahvaćena veća površina životinja se kupa u antibakterijskom šamponu u trajanju od 10 dana.
Superficijalni bakterijski folikulitis
Superficijalni bakterijski folikulitis predstavlja infekciju dlačnih folikula, a uzrokuje je Staphylococus intermedius. Kod pasa se javlja češće nego kod mačaka kod kojih se klinički teško razlikuje od drugih sličnih lezija. Infekcija se javlja na mestima traume, sekundarno kod alergija, kod prisustva ektoparazita, seboreje i hormonskih disbalansa.
Na koži se zapažaju male upaljene pustule, a iz centra pustule prominira dlaka. Pustule prskaju, a na njihovom mestu nastaju kraste zlatne boje. Starije kliničke lezije su epidermalne kolarete, hiperpigmentacija, ekskorijacija i alopecija.
Sigurna dijagnoza postavlja se pregledom sadržaja pustule i na osnovu histopatološkog pregleda kože.
Terapija se sprovodi lokalnom i sistemskom upotrebom antibiotika u trajanju od 3 do 4 nedelje uz tretman primarnog uzroka koji je doveo do oboljenja
Mukokutana piodermija
Mukokutana piodermija je oboljenje mukokutanih spojeva (spoj kože i sluzokože) za koje se smatra da su uzročnici bakterije i najčešće javlja kod nemačkih ovčara ali može da se javi i kod drugih rasa pasa.
Promene se najčešće nalaze na mukokutanim spojevima usana, a može se javiti i na mukokutanom delu prepucijuma, vulve i anusa. Promene su u vidu crvenila i simetričnog otoka usana što se najbolje vidi na komisurama usana. Zatim se nalaze kraste ispod kojih je eksudat. U težim slučajevima mogu nastati ulceracije i fisura usana, a u hroničnim slučajevima do depigmentacije usana. Promene na ostalim mukokutanim spojevima su slične. Lezije su veoma bolne i psi ne dozvoljavaju pregled.
Terapija se sprovodi lokalnom ili sistemskom primenom antibiotika u trajanju od 2 do 4 nedelje u zavisnosti od težine oboljenja.
