Jednom kada je bubrežna funkcija smanjena u toj meri da više ne može održavati homeostazu javljaju se klinički znaci zastoja bubrega.

Sa ovom bolešću srećemo se uglavnom kod starijih životinja, češće kod pasa nego kod kuja, dok je kod mačaka hronični zastoj bubega najčešći uzrok uginuća.

Klinički znaci su nespecificni i raznoliki, a ponekad se klinička slika razvija vrlo polako tokom nekoliko meseci. Simptomi su vrlo različiti zavisno od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom zastoju bubrega. Kod akutnog zastoja simptomatologija je dramatičnija , ali po pravilu je bolja prognoza ukoliko su simptomi prepoznati na vreme. Kod hroničnog zastoja bubrega jedan od prvih znakova je pojačana žed i učestalo mokrenje, mađutim kako se te količine povećavaju polako, vrlo često vlasnici ne primete promenu. Kada jednom dođe do uremije bolesna životinja je depresivna, ne jede, povremeno povraća, dolazi do dehidracije, ponekad se pojavljaju neurološki simptomi.

Poremećaj funkcije bubrega lako se dijagnostikuje pregledom krvi kontrolom odredenih parametara. Nezavisno od uzroka koji je doveo do oštecenja bubrega, kod izbora ishrane za tako bolesnu životinju postoje osnovna pravila. Hrana treba da sadrži dovoljno kalorija da se održi optimalna telesna težina psa ili mače, dakle da ne dode do mršavjenja. Procenat belančevina u obroku mora biti smanjen kao i procenat natrijuma i fosfora.

Tako zahtevan obrok teško je pripremiti kod kuće, pa uvek preporucujemo neku od gotovih hrana za pse i mačke koje su tačno izbalansirane upravo na ovaj način. Ponekad je teško privoleti bolesnu životinju da uzima samo dijetalnu hranu, ali kod bubrežnih bolesti stroga dijeta je imperativ. Druge terapije prakticno i nema pa je kontrolisana ishrana u ovom slučaju lek.