ZDRAVSTVENI PROBLEMI
Iščašenje kuka
Pod ovim nazivom podrazumeva se slabo razvijen zglob kuka, kao posledica nasledne sklonosti koja se manifestuje tokom razvoja kod mladih pasa. Ovo je čest problem kod mnogih rasa, a može predstavljati ozbiljne poteškoće ako psa želimo da podvrgnemo obuci i koristimo za određene aktivnosti.
Iščašenje kuka može se otkriti pomoću rentgenskog snimka, u uzrastu između šest meseci i godinu dana, ali ovo nije sasvim pouzdano pa pse namenjene uzgoju treba podvrgnuti snimanju u punoj zrelosti. Starost od dve godine smatra se donjom granicom za detaljan pregled kukova.
Kod pasa koji nisu namenjeni uzgoju, ali želimo da ih podvrgnemo obuci poslušnosti ili koristimo za lov ili agiliti, treba napraviti rentgenski snimak između 6 i 12 meseci. Na ovaj način, ako postoji neki problem, možemo na vreme da ga otklonimo, za šta danas postoji nekoliko hirurških opcija. Ako štene ne pokazuje nikakve znake iščašenja kuka, možete slobodno nastaviti s aktivnostima koje smo mu namenili, bez bojazni da će to pogoršati situaciju.
Ako štene iz neobjašnjivih razloga stalno hramlje, treba ga odmah odvesti na snimanje da bi se utvrdilo da li je reč o iščašenju kuka ili nečemu drugom. S druge strane, zlatni retriveri često imaju visok prag bola, pa ne ispoljavaju znake tegoba.
Bolesti očiju
Neki zlatni retriveri nose u sebi gene koji prouzrokuju progresivnu atrofiju mrežnjače, što tokom vremena može izazvati potpuno slepilo. Nasledna katarakta spada u česte probleme kod ove rase. U ovom slučaju neophodan je pregled kod oftamologa koji će utvrditi da li je pojava izazvana naslednom sklonošću, što potpuno isključuje mogućnost da se pas koristi za uzgoj. Zlatne retrivere koje koristimo za uzgoj treba voditi na pregled jedanput godišnje, bar do osme godine starosti, jer se nasledni problemi s očima mogu razviti u različitim uzrastima. Odgajivač od koga kupujete štene, trebalo bi da vam pokaže potvrdu o redovnom pregledu očiju za oba roditelja.
Epilepsija
Napadi drhtavice mogu biti izazvani raznim faktorima, uključujući i virusne infekcije, druge bolesti i traume. Mada izolovan napad drhtavice ne mora obavezno predstavljati problem, pse kod kojih je ovo češća pojava treba isključiti iz uzgoja. Veterinar može preporučiti neki lek koji će ove napade držati pod kontrolom, mada ovakva sredstva nisu uvek sasvim efikasna. Epilepsija obično ne utiče na zdravlje psa i njegovu dugovečnost, ali ovakvog psa treba odmah kastrirati i ne koristiti ga za uzgoj. Pošto je bolest nasledna, sigurno ne biste želeli da se ona prenese na potomstvo. Osim toga, rizik od pojave epileptičnih napada kod skotne kuje je povećan, što može ugroziti kako njen tako i život štenaca.
Srčana oboljenja
Među tipična nasledna oboljenja kod zlatnog retrivera spada i stenoza aorte. Ukoliko je u krvnoj liniji šteneta bilo slučajeva ove bolesti, treba ga odmah odvesti na pregled kod veterinara kardiologa. Prvi pregled sastoji se u osluškivanju rada srca pomoću stetoskopa. U slučaju da postoji i najmanja sumnja na ovo oboljenje, ispitivanje treba upotpuniti elektrokardiogramom koji će pouzdano pokazati o čemu je reč.
Hipotiroidizam
Za ovu bolest karakteristični su atrofija ili loše funkcionjsanje tiroklne žlezde. Klinički simptomi podrazumevaju gojaznost i letargiju. Psi pogođeni ovom bolešću mogu imati i različite reproduktivne probleme, uključujući i nepravilnosti u ciklusu teranja, potpuno odsustvo ciklusa i slabu plodnost, kako kod ženke tako i kod mužjaka.Dijagnoza za ovu bolest postavlja se na osnovu laboratorijskih pregleda, pomoću kojih se meri nivo T3 i T4, supstanci koje luči tiroidna žlezda. Terapija se sastoji u redovnom davanju ovih deficitarnih supstanci oralnim putem. Uspešna terapija garantuje izvrsne prognoze, što znači da pas može normalno da živi, pod uslovom da ova sredstva uzima celog života. Kod nekih pasa obolelih od hipotiroidizma mogu se javiti epileptični napadi, koji će prestati kad počnemo da primenjujemo terapiju za tiroidnu žlezdu. Mada postoji veza, hipotiroidizam ne mora biti uzrok epilepsije, pa psa obavezno treba podvrgnuti pregledima na osnovu kojih se može utvrditi da li boluje od epilepsije.
Alergije
Alergijske promene na koži su veoma česte kod zlatnih retrivera, a izazvane su brojnim alergenima: ujedom buve, polenom, prašinom ili hranom. Simptomi su različiti, od neprestanog češanja, lizanja i grickanja određenih mesta na koži, do hroničnih upala ušiju. U mnogo slučajeva dijeta može odigrati odlučujuću ulogu u suzbijanju alergije. Ako sumnjate da je vaš pas sklon alergiji, odvedite ga kod veterinara koji će utvrditi pravo stanje stvari i pokušati da otkrije moguće alergene. Hipotiroidizam i alergije su često povezani, pa kod pojave jedne od ovih bolesti treba obaviti preglede i za drugu.
