Oči su velike i pametne, zaklonjene čupavim obrvama. Rep je nošen na gore i prekriven srednje dugom, bogatom dlakom koja stvara lepezu. Dlaka je sastavljena od: mekane i guste poddlake te oštre, jake i ravne pokrovne dlake bez kovrča i valovitih dlaka. Duga brada dala mu je ime - bradati. Boja može biti škriljasto siva, jelenja, crna i svi tonovi između sivo-smeđe i boje peska. Može imati bele oznake ili je bez njih. Visina - do 55 cm, težina - od 25 do 28 kg. Bobtail i bradati škotski ovčar u daljnjem su srodstvu. Pretpostavlja se da potiče od pastirskih pasa iz Poljske. Na početku ovog stoleća je pasmina skoro izumrla. Ponovno su je započeli oblikovati i širiti 1949. godine u Engleskoj. Sada je uzgajaju i drugdje po Evropi. Crna štenad bradatog kolija kasnije postane siva, a oni koji se okote sivi kasnije su svetlo do sivo plave boje. Te pse ne treba trimati ili šišati, dovoljno je i svakodnevno češIjanje. Nega je manje zahtevna nego kod bobtaila ili dugodlakog Kolija. Telesno je robustan i otporan, ali je "u duši" osetljiv. Živeti mora u obitelji, nikako ne u psetarnici, iako može izdržati niske temperature. Bradati škotski ovčar je prijazan pas, vrlo živahan i umiljat. Oprezan je, iako ne preterano oštar. Potrebno mu je puno kretanja i u pravilu dočeka visoku starost.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.