OSVRT NA STANDARD
Koton de tulear pripada IX grupi FCI, u koju su svrstani psi za pratnju i razonodu. Veoma je mudro,
standard među ozbiljne ili isključujuće greške ne ubraja nedostatak zuba. Ova tema, već duže vreme
pristuna među mnogobrojim odgajivačima i sudijama, obiluje pseudoistinama koje uspešno odolevaju
vremenu.
Bez pretenzija da ćemo u ovom pogledu pronaći neko definitivno rešenje, navodimo stav francuskog
kluba koton de tuleara prema kojem, kad je reč o dva primerka istog kvaliteta, treba dati prednost onome s
kompletnim zubalom.
Različita mišljenja
Prema rezultatima istraživanja Pr. Terea, “mi znamo relativno malo o anomalijama zuba, posebno onim
koje se odnose na sve manji broj prederača, naročito u pogledu njihovog značaja s obzirom na rasu, na
modalitete prenošenja genetskim putem, na njihov eventualni uticaj na žvakanje ili uzimanje hrane”.
Zaključak da ne postoji nikakva veza između dužine ličnog dela i broja zuba, potpuno je logičan, budući
da se zubi i vilica formiraju potpuno nezavisno jedno od drugoga. Zanimljivo je ovo mišljenje stručnjaka,
toliko suprotno nekim uverenjima “znalaca” da je ovde reč o genetskom problem.
F.Poplen, u jednom nedavno objavljenom radu, zaključuje da “nema nikakve veze između nepravilnosti
u broju zuba i dužine ličnog dela. Tako možemo videti hrtove s nekompletnim zubalom i buldoge kojima
su svi zubi na broju”. I ovde je dovedena u sumnju jedna od tvrdnji, pošto mnogi smatraju da manji broj
zuba doprinosu skraćenju ličnog dela.
Veterinar i međunarodni kinološki sudija FCI, g. Like kaže da “funkcionalni značaj predkutnjaka raste
počevši od prednjeg ka zadnjem delu vilice, a ovo ide u korak s njihovim razvojem. Prvi predkutnjak kod
pasa je uvek slabiji i često nedostaje. Profesor Leter smatra da “nedostatak ovog zuba nema nikakvog
značaja, pošto je on kod pseće vrste očigledno u nestajanju”.
Profesor Ziferle, iz Nemačke, ne deli mišljenje “da nedostatak ovog zuba znak neke degeneracije, niti
da je posledica domestifikacije”. Italijanski biolog, Arkanđeli u svom “Traktatu o nasleđu” napisao
je :”Nedostaju nam sigurni podaci o nedostacima zuba kao naslednom faktoru. Shodno tome, na stupnju
naših današnjih saznanja, nedostatak jednog ili više predkutnjaka ne bi trebalo da predstavlja manu, jer se
ne može pouzdano pripisati zakonima nasleđivanja”..
Poželjne osobine
Ali, vratimo se rasi koja nas u ovom trenutku interesuje. Kod kotona, stalni sekutići se pojavljuju u
periodu punog rasta obe vilice ( ne uvek istovremeno). Zbog toga standard predviđa tri položaja sekutića.
Ovde uopšte nema govora o samo jednom položaju s dozvoljenim odstupanjima, pa nema nikakvog
razloga da se negativno ocenjuju “klještast” ili “obrnuto makazast” zagriz. Jedino predgriz ili podgriz
(veći od debljine sekutića) koji se spominju među teškim, ali ne i isključujućim greškama, zahtevaju
kaznene poene. Kad je reč o jakom predgrizu ili podgrizu, a naročito kad je položaj očnjaka nepravilan,
ovo će se ocenjivati kao teška greška.
Uz nenaglašen stop, oči igraju važnu ulogu u pravom izrazu kotona.Njihov oblik, boja i pigmetacija
kapka koja ističe živ, inteligentan pogled, karakteristični su i poželjni za ovu rasu.
Način na koji su uši nošene mnogo doprinosi tipičnom izrazu ovog psa. Pri ocenjivanju neophodno ih
je opipati, pošto su gusto obrasle i uz to skrivene dlakom glave. Treba da su lepo priljubljene sa strane,
nikako ispresavijane i upravljene u napred. Isto tako, treba proveriti njihovu dužinu, jer srećemo i
primerke su suviše kratkim ušima koje u tom slučaju naginju uspravnom stavu.
Druga odlika kotona je i veoma blago zasvođena linija leđa. Reč je upravo o liniji celih leđa a ne samo
slabinskog dela, koji bi bio pokazatelj ulegnutih leđa. I još nešto što zahteva preciznu formulaciju: nije reč
o “veoma zasvođenim”, ni “zasvođenim”, nego o “veoma blago zasvođenim “ leđima. Ovo ne znači da
treba težiti ka nekakvom hiper-tipu. Prava ( ili ravna ) leđa, smatraće se nepoželjnim (ali se ne spominju
kao greška), dok su ulegnuta leđa teška greška.
