Ovaj tandem dejstvuje efikasno,tako da i prosečan lovac amater,sa solidno obučenim psima,tokom sezone ulovi i po dvadesetak lisica.U podeli „posla“,terijer je „zadužen“ da lisicu istera iz jame (ako je u njoj),gde je na površini čeka tazi.Pošto je propusti desetak metara da odmakne,tazi kreće za lisicom dajući joj „foru“,da se kojim slučajem ne bi brzo vratila u jazbinu.Kada se lisica po lepom vremenu odmara nedaleko od jazbine,na 100 do 150m od nje,čim oseti lovca neprimetno se zavlači u podzemnu kuću.Lovac sve to dobro zna,pa jazbini uvek prilazi „uz vetar“.Tako je prednost na njegovoj strani,jer tazi ima bolji nos od lisice i oseti je na 200 do 250m.
     Početkom lovne sezone,a to je period kasne jeseni i zime,kada je lisičije krzno najkvalitetnije,mlade lisice čim osete psa i lovca,beže što dalje od jazbine i ne skrivaju se u njoj.Sredinom sezone pak,lisica više ne beži na otvoreno,već pokušava da se dokopa glavne ili neke rezervne jazbine.Nađe li se na 50m od jame,a tazi u tom trenutnku bude i 100m od nje,lija više neće imati šanse,da se spase,jer je tazi tri puta brži od lisice!
     Iskusni ruski lovci,koji ih ovim načinom love,savetuju da jedan isti teren nikako ne treba obilaziti više od dva,a najviše tri puta tokom sezone.
     Za razliku od drugih lovačkih pasa,tazi kada stigne lisicu,ne hvata je za bilo koji deo tela,već uvek u trku za zadnju nogu,pa je baca ispred sebe.Čim lisica padne na zemlju,tazi je grabi za vrat i lomi ga.Pri prvom zahvatu,lisičija noga je skoro uvek slomljena.
     Retke su situacije kada lisica pokuša da pruži otpor taziju,a jos ređe da ga ugrize.Tazi je spretan,munjevit i snažan.Kada u zubima drži plen i pobedonosno kruži oko svog vlasnika,on ga nikada neće prinuditi da mu da lovinu.To će tazi učiniti sam,posle kraćeg produciranja.Ako ta igra potraje duže,dovoljno je da lovac komanduje psu da pusti plen.Ovaj će to disciplinovano učiniti.Otmete li mu plen grubo,kažu nece više nikada da ga hvata!