Priznate rase cunjavaca u Nemačkoj su nemački prepeličar i španijeli koji se uzgajaju u dve varijante - kokeri, i veći, špringeri. Specijalnost španijela je pronalaženje divljači i samostalan, sledoglasan lov u zatvorenim cestarima. Osim toga, cunjavci pokazuju izuzetan rad i rezultate na krvnom tragu i lovu u vodi. U nekim zemljama španijeli se koriste pre svega kao psi tragači za fazane i kuniće. Španijel je za razliku od nemačkog prepeličara veoma stara rasa lovačkih pasa, ali se zbog svog prijatnog karaktera koristi uglavnom kao kućni pas. Ukoliko ga želimo koristiti za lov, potrebno je nabaviti štene iz čisto lovačkog uzgoja. Sa druge strane, prepeličari se i danas uzgajaju isključivo u lovne svrhe.

Međutim, ni jedan cunjavac - bez obzira na rasu neće pokazati dobre rezultate u lovu, ukoliko nije na njega podstican - što ranije, to bolje. Iz takvih iskustava razvila se škola obuke cunjavaca, odakle prenosimo iskustva.

1. Osnova za rad

-      Nikad uz silu i kaznu!

-      Ne vežbati predugo i prečesto!

-      Uvek završiti pozitivno, svejedno kako i čime!

-      Uvek koristiti iste komande!

-      Jedan čovek radi sa psom!

-      Štene u početku ne voditi u lov!

-      Dovoljna je jedna vežba dnevno!

Ukoliko štene ponekad nije zainteresovano za rad, treba prekinuti. Pas mora uvek biti zainteresovan, pri čemu se zainteresovanost može i (i pre svega), zvati - glad! Kada uradi nešto pravilno, treba ga obilno pohvaliti i dati mu nagradu (poslasticu).

-      Nikad ne vežbajte sa sitim, prethodno narhranjenim psom.

-      Svaka ulovljena ili pronađena divljač je novo iskustvo i prilika za vežbu.

-      Omogućite psu kontakt i igru sa drugim psima.

2. Mirnoća na pucanj

Pucati treba najpre u sredini koja je poznata štenetu, i dok se ono bavi svojom omiljenom aktivnošću. Pucati treba na udaljenosti od oko 50 metara od psa. Ukoliko se pas uplaši, vežbu treba ponoviti najranije sledećeg dana. Ukoliko ne reaguje na pucanj, sledećih dana se udaljenost može skratiti (postepeno!) od tri do pet metara od psa. Pažljivo, ne žuriti!

Pucanj za štene treba najpre da bude nešto sasvim obično, a tek nakon toga treba da ga poveže sa nečim pozitivnim. Nemojte ga pohvaliti ukoliko nakon pucnja dođe do vas!

3. Rad na tragu

I psi iz lovačkog uzgoja moraju naučiti kako da koriste nos! Samo redovna vežba, postepeno rastućeg stepena težine, stvara majstora što se tiče dužine, vremena čekanja i toka traganja. (Treba obratiti pažnju na vetrovitost kao i kombinacije mirisa).

Treba uvek pokazivati zainteresovanost za trag bilo koje vrste. Ukoliko je potrebno spustite se NOSOM do traga (ne rukom). Ovo često pomaže kada štene izgubi interesovanje za trag. Početi sa traganjem za hranom!

Uz pomoć komadića mesa napraviti trag, tako što ćete ga zavezati kanapom i vući po tlu. Počinje se sa tragom dugim oko deset metara i bez naglih skretanja, i postepeno prelazi na trag dug oko 400 metara, sa dva do tri skretanja pod tupim uglom (do pravog ugla). U početku se radi sa sasvim svežim tragom, a kasnije treba starost traga polako produžavati do nekoliko časova (krvni trag). Ukoliko je trag duži od 50 metara, psa treba voditi na dugom povocu, i treba paziti na to da pas radi mirno, i sam ne trčati. Svaki trag treba da ima jasan početak i kraj. Na kraju traga treba da stoji nešto čemu se pas raduje (pokrivena posuda sa hranom, divljač). Trag treba preparirati malim komadićima mesa, i na kraju traga psa nagraditi poslasticom. Kasnije treba preći na trag koji je poprskan goveđom krvlju, pri čemu se stavlja sve manje komadića mesa. Tada treba koristiti povodac za krvni trag.

Dodatno, za vežbanje traga može se koristiti i trag sa divljači. Ukoliko pas još uvek ne aportira sigurno, treba raditi isključivo na dugom povocu. Nikada nemojte zaboraviti da obilno pohvalite psa na kraju traga. Komanda glasi „Traži!".

4.  Cunjanje

Ovo zahteva pre svega mnogo strpljenja, jer štene mora naučiti da se odvoji od vodiča. Uvek morate pokazati interesovanje i kretati se uzduž i popreko kroz polja i šumu, i to uvek tamo gde je moguće naići na mirise divljači (potoci, puteljci kroz šumu i polje, bare itd.) Najpre ne treba da pokušavate poslati psa u cestar, a sami da ostanete na putu (psu najpre treba pokazati divljač, kako bi optički utisak povezao sa tragom).

Krećite se polako (više stajati nego ići), sa štenetom koje se slobodno kreće. Idite i kroz šumu, cestare i kukurizišta. Ukoliko pas nanjuši nešto zanimljivo i počne da traži, treba stati i čekati ga dok ne izgubi interesovanje i vrati se. Ukoliko naiđete na divljač, pratite njen trag. Kasnije možete psa na nekoliko metara od traga poslati sa komandom „Napred traži".

Psa uvek čekajte na mestu sa kog ste ga poslali! Kada se vrati, pohvalite ga i tek tada nastavite dalje.

Psa koji već ima nekog iskustva uzmite na povodac i povedite u cestar. Tamo mu recite da sedne, skinite mu ogrlicu i pošaljite ga napred uz komandu „Napred traži". Čekajte na mestu, dok pas ne izgubi interesovanje i vrati se. Stavite mu povodac i pohvalite. Neupadljivo posmatrajte psa dok radi, ali ne fiksirajte. Komanda glasi „Napred traži".

5.  Rad na vodi

Za početak birajte toplije dane i toplije vode. (Ali i zimi je moguće štene na kratko pustiti u vodu, ukoliko pri ruci imate peškir i nakon toga štene podstičete na kretanje).

Voda i plivanje za štene moraju biti nešto sasvim uobičajeno, kao ketanje kroz šumu i polje!

Uvek pokazujte interesovanje i u početku i sami prolazite kroz bare, potoke itd, i pritom neka se štene slobodno kreće uz vas. Idealni su plitki potoci, jer štene mora proći kroz njih i ne može da ih zaobiđe. Čekajte dok štene ne prođe kroz vodu i pritom ga podstičite i hvalite. Ukoliko se ne može odlučiti sklonite se van njegovog vidokruga i čekajte. Ukoliko ni tada ne krene za vama već na suprotnu stranu, nazad, pojavite se i zovite ga.

Ako ne krene, odustanite. Vratite se i pokušajte na drugom mestu. Uvek ga ohrabrujte!

Idealna su ona mesta na kojima vaš četvoronožni učenik osim vode njuši i trag divljači. Možete napraviti i veštački trag uz pomoć mrtve patke, sa patkom na kraju. Dalji podsticaj predstavlja mrtva patka zavezana za konopac dužine 1,5 do 2 metra, koju naočigled šteneta treba stalno da provlačite kroz vodu. Komanda je „Napred, voda!".

6. Vežbe poslušnosti

Osnove:

-      Komande moraju uvek biti jasne!

-      Budite konsekventni i tvrdoglavi!

-      Sprovedite svoje naredbe!

-      Budite fer!

-      Nedozvoljavajte nepažnju!

-      Nagradujte poslušnost i marljivost!

-      Razvijajte poverenje!

Pas nikad ne srne biti kažnjen kada dođe, čak i ako smo ljuti na njega. Ukoliko na komandu dođe, pohvalite ga, a ako ne, uzmite ga na povodac bez komentara. Kod šteneta koje brzo uči možete kombinovati komandu sa zviždukom ili pištaljkom.

Sedenje se uči najpre kod kuće. Na komandu „Sedi" treba mu pritisnuti zadnji deo leđa. Kada sedne, dati mu poslasticu. Kada shvati šta se traži, ostavite ga neko vreme da sedi, pa mu dajte poslasticu.

Nemojte dozvoliti da pas na povocu vod vas, nego vodite vi njega. Nemojte biti preterano grubi. Komanda je „Pored". Vodite ga tako da ide sa vaše leve strane, tik uz nogu. Pritom ga pohvaljujte, ukoliko vas ne vuče. Kasnije mu možete podsticati pažnju češćim stajanjem i komandom „Sedi". Savršeno hodanje uz nogu nije potrebno forsirati. Tu leži protivrečnost između slobodnog cunjanja i apsolutne poslušnosti. Sve komande možete ali ne morate kombinovati sa imenom psa. Kada pas postane stariji i iskusniji, možete vežbati malo prisile kod pridržavanja osnovnih pravila.

7. Aportiranje

Za konopac dug 1,5 do 2 metra zavežite neku sitniju divljač (mrtvu patku, goluba, tvora...) ili parče srneće ili zečje kože. Pas će se izjuriti trčeći za ovim „plenom", koji treba da vrtite u krug (poput lasa). Osim toga, na taj način vežba hvatanje i nošenja. Kada zgrabi plen, treba ga namamiti ili dovući i uzeti mu plen, a za uzvrat mu dati poslasticu. Uz jak nadražaj uz pomoć mrtve divljači, postižete željenu oštrinu psa na divljač, naročito ako više pasa zajedno juri za ovim „plenom". Mnoga štenad se rado igra aportiranja, sa štapićem ili srnećom nožicom. Veštački aport se može zameniti i zečjim krznom, da bi se pojačao nadražaj i podstaklo nošenje. Ispočetka aport treba bacati tako da ga štene vidi, a kasnije ga treba sakrivati ili vući, da bi ga štene tražilo uz pomoć njuha. Kada uzme aport i namamite ga da dođe treba da ga obilno pohvalite i nagradite.

Nemojte psa nikada ostaviti samog sa aportom! Nije dozvoljeno grickanje aporta! Kada pravilno uradi aportiranje, treba ga pohvaliti i prekinuti. Nemojte preforsirati štene i ne vežbajte prečesto. Ne zahtevajte rad kao da je štene odraslo - neka rad zaštene bude igra. Ukoliko je moguće, posette neki kurs za obuku vodiča. Komande glase: „Aport", „Drži" i „Pusti