PRAVILNA ISHRANA

Kao sva živa bića i kućni ljubimci, zahtevaju odgovarajući režim ishrane da bi bili zdravi i u dobroj
kondiciji. Hranom bismo mogli nazvati svaku čvrstu ili tečnu supstancu koja organizmu obezbeđuje sve
ono što mu je potrebno za normalnu aktivnost.

To su pre svega energetski sastojci koji telu omogućuju da se kreće, stvara toplotu ili druge obllike
energije. Podjednako su važni i oni koji omogućuju rast, obnavljanje i razmnožavanje. Tu su, najzad i
sastojci neophodni za pokretanje ili regulisanje procesa uključenih u prve dve kategorije.Komponente
koje imaju ovu funkciju nazivamo hranljivim sastojcima ili hranljivim mešavinama koje se trenutno
koriste i preporučuju za pravilnu ishranu.

VAŽNI SASTOJCI

Ugljeni hidrati snabdevaju telo energijom i mogu se pretvoriti u masnoću. Ova grupa objedinjuje proste
šećere (kao što je glikoza) i veće molekule (kao što je skrob) koji se sastoje od lanca prostih šećera.

Masnoće obezbeđuju najviši koncentrat energije, i daju približno dva puta veći energetski doprinos po
jedinici težine, od bilo kog ugljenog hidrata ili proteina. Masnoće pomažu apsorbovanju vitamina koji se
rastvaraju u mastima i snabdevaju telo esencijalnim masnim kiselinama.

Proteini su veoma važni jer se preko njih unose aminokiseline koje učestvuju u rastu i obnavljanju tkiva.
Aminokiseline tokom metaboličkih procesa takođe mogu obezbeđivati energiju, gotovo istu količinu po
jedinici težine kao i ugljeni hidrati.

Sledeći važni sastojci su minerali i mikroelementi. Glavni minerali su supstance kao što su kalcijum i
fosfor, koje doprinose rastu i obnavljanju organizma i najviše učestvuju u građi skeleta i zuba. U manjim
količinama potrebni su i gvožđe, bakar i cink, koje nazivamo mikroelementima.

Vitamini pomažu regulisanju procesa u organizmu i obično ih svrstavamo u dve kategorije: one koji se
rastvaraju u masnoći u one rastvorljive u vodi. U prvu spadaju vidamini A,D,E i K, a u drugu vitamini
B kmpleks i vitamin C. Drugi važan sastavni element hrane je voda koja je, mada se obično ne smatra
hranljivim sastojkom, neophodna za život. Potreba za vodom jedino je manja od potrebe za kiseonikom,
drugim vitalnim elementom koji još nismo naveli.

ODGOVARAJUĆA KOLIČINA

Svaka namirnica sadrži bar jedan hranljivi sastojak, ali je većina složenija i sastavljena od različitih
ugljenih hidrata, masnoća i proteina , udruženih s vodom. Minerali i vitamini (a posebno ovi poslednji)
obično su prisutni u mnogim manjim količinama. Unošenje hranljivih elemenata u odgovarajućim
količinama, osnovni je preduslov da životinja bude zdrava i aktivna.Ali, šta je to odgovarajuća količina?
U poređenju sa zahtevima odrasle životinje, postoje i dodatne potrebe tokom nekih životnih ciklusa kao
što su odrastanje, trudnoća ili dojenje.

Minimalna količina određenog hranljivog sastojka koji treba svakodnevno unositi da bi se normalno
odvijala razmena materija u organizmu, naziva se minimalna dnevna potreba. Treba ipak imati na umu
da ova minimalna količina mora biti usaglašena s individualnim zahtevima, fizičkom aktivnošću, rasom,
težinom, polnom pripadnošću i uzrastom.

Osim toga, postoje i drugi faktori koje treba uzeti u obzir, o čemu ćemo detaljnije pisati u kasnijim
nastavcima. S obzirom na sve što je već rečeno, razumno je da minimalnu dnevnu potrebu uzmemo
kao polaznu tačku za određivanje poželjne dnevne potrebe. Za svaku životinju poželjna dnevna potreba
određuje se tako da pokrije zahteve zdrave, normalno razvijene jedinke. Iz ovoga proizilazi da će
poželjna dnevna potreba uvek biti veća od minimalne,a eksperimentalno utvrđene vrednosti biće manje
od poželjnih. Isto tako, hrana može da sadrži manje od poželjnih dnevnih potreba, a da ipak obezbeđuje
unošenje dovoljne količine hrane koju životinja unese u toku dana, a izražene su jedinicom hranljivih
materija po jedinici telesne težine.Kasnije, mnogo korisnije i relevantniji način da se ovo proceni je
koncentracija hranljivih sastojaka u ishrani. Ovo nas navodi na pitanje o količini različitih vrsta hrane
koju pojedu različite životinje. Hrana je različitog sastava(od one konzervirane do dehidrirane), a
životinje, posebno psi i konji , zavisno od rase pokazuju znatne razlike u veličini.Veza između znatne
razlike u veličini. Veza između ovih varijabli je energija.

RAZLIČITI ZAHTEVI

Većina vlasnika kućnih ljubimaca drži životinje zbog druženja i razonode. Ali, neki, posebno vlasnici
pasa i konja, imaju i drukčije zahteve koji se odnose na obavljanje raznih zadataka kao što su pomoć u
lovu, učešće na trkama, vuča tereta ili čuvanje stada. Ove aktivnosti zahtevaju i drukčiji način ishrane, pa
će količina hrane kao i njeni sastojci biti različiti.

PRAVA MERA

Uravnotežena ishrana može se definisati kao mešavina hranljivih sastojaka koji obezbeđuju svu potrebnu
energiju i osnovne hranljive sastojke, neophodne da se životinja održi u dobrom zdravstvenom stanju koje
odgovara njenom načinu života i uzrastu. Treba, znači, odrediti koja vrsta hrane će životinji obezbediti
uravnoteženu ishranu.