Ukratko, vlasnik psa, moj komšija, je prilicno zauzet covek koji nema previše slobodnog vremena. Kada je pre dve godine nabavio svog psa bavio se drugom vrstom posla koja mu je omogucavala da sa njim provodi znatno više vremena nego što je to sada u mogucnosti. Iako pas živi u manjem dvorištu, njegova navika da se šeta po znatno vecim površinama i dalje postoji. Vlasnik ga i dalje vikendom vodi u veoma duge šetnje po prirodi pokušavajuci da zadovolji potrebu za trošenjem velike kolicine energije koju ovaj veliki i temperamentni (inace radni pas) ima.

Po svemu sudeci to ipak nije dovoljno pa je pas vremenom postajao sve `tanji` sa živcima i malo po malo poceo da laje i na najmanji zvucni ili vizuelni nadražaj. Vlasnik je psa poceo da nocu uvodi u kucu kako bi okolina [a i on sam] mogla mirno da spava. Komšijsko nezadovoljstvo a najverovatnije i netrpeljivost prema psima uopšte je vremenom raslo i na kraju kulminiralo intervencijom cuvara obližnje diplomatske rezidencije kako ne bi došlo do fizickog obracuna. Šta se tom prilikom moglo cuti sa jedne i druge strane zamislite sami. Prica ce epilog verovatno imati na sudu.
Teorija
Poenta je sledeca: bez obzira na okolnosti i okolinu, vlasnik jedini odgovara za postupke svog psa i dužan je da i onima koji pse ne vole omoguci mir. Sukobom se oni koji pse ne vole ne mogu preobratiti u ljubitelje pasa dok ce lepo vaspitan pas biti dobar primer i jednima i drugima. Dok neki problemi u ponašanju pasa smetaju samo vlasniku, drugi, kao što je npr. preterano lajanje postaju problemi okoline i zaslužuju i vecu ozbiljnost u pristupu i rešavanju. U takvim slucajevima veoma je važno razgovarati sa svojim komšijama kako bi oni shvatili da je vama stalo do rešavanja problema i njihovog mira. Izostanak komunikacije samo može produbiti nepoverenje i nagomilati pogrešne pretpostavke i/ili zakljucke.
Praksa
Pre svega, neophodno je da otkrijete uzroke ovakvog ponašanja. Uzrok lajanja iz prethodnog primera je samo jedan od mogucih pa cete najverovatnije morati neko vreme da se igrate detektiva u potrazi za dokazima. Skoro po pravilu, pas ce 'nepotrebno' lajati kada Vi niste prisutni tako da ce Vam biti neophodna pomoc ili komšija ili npr. video kamere. Preporuka je da nekoga iz okoline obavezno ukljucite u akciju dok kamera treba da služi pre svega kao dodatno pomagalo.


Pas može lajati iz sledecih razloga:
- puno vremena provodi u samoci bez prisustva vlasnika
- prostor u kome provodi vreme je skucen, bez društva drugih pasa ili adekvatnih igracaka
- pas je mlad (mladi od tri godine) i ima veliku potrebu za trošenjem energije
- pripada izuzetno temperamentnoj rasi kojoj je svakodnevna aktivnost `u genima`

Pokušajte sledece:
- produžite svakodnevno vreme provedeno u šetnji što ce pozitivno uticati na psa i mentalno i fizicki
- ako vec niste, naucite psa da Vam donosi (što dalje baceno) parce drveta, tvrdu gumenu lopticu ili neku drugu igracku.
- svakodnevno vežbajte najmanje jednu komandu sa psom 5-10 minuta.
- obezbedite psu [njemu] zanimljive igracke koje ce mu držati pažnju makar deo vremena koje provodi sam. [na tržistu su se pojavile veoma zanimljive gumene igracke koje se mogu napuniti psecim keksicima ili slicnim poslasticama koje iz igracke ispadaju samo ako se pas dobro potrudi tj. žvace igracku]
- ako pas laje kako bi vam privukao pažnju, razmislite da li mu redovno posvecujete dovoljno vremena. Ako ste ga zapostavili, pas može pribeci i zabranjenim postupcima za koje zna da vam sigurno privlace pažnju.
- zatvorite psa u stanu/kuci kada niste u mogucnosti da ga nadgledate.
- obavezno obavestite komšiluk o tome da ozbiljno prilazite rešavanju ovog problema.
- kada planirate da ostavite psa samog na nešto duži period odvedite ga u neki proveren pansion za kucne ljubimce ili zadužite prijatelja ili komšiju da psa redovno izvodi u šetnju [i hrani, naravno]
Zaštita teritorije
Pas takode može prekomerno lajati ukoliko ste ga ucili da reaguje na strance. Njemu je teško da razlikuje potencijalne uljeze od dece koja glasno pricaju u prolazu pored vašeg dvorišta ili suseda koje nije dobro 'upoznao'. Ako je ovo slucaj, probajte sledece:
- Naucite psa komandu 'Mir' na koju ce prestati da laje. Kada pocne lajati na prolaznika, posle drugog ili treceg 'Av' oštro ga prekinite komandom 'Mir' i nekim drugim karakteristicnim zvukom [zveckanje kljucevima, novcicima u limenci ili plasticnoj flaši,...] ili prskanjem vode po ustima psa. Prskanje ne treba da pokrije telo psa vec samo usta a za tu svrhu može dobro da posluži decji vodeni pištolj. Ovaj postupak ce sigurno prekinuti lavež posle cega je obavezna zvucna pohvala ['Dobar pas', 'Bravo',...] i neka sitna poslastica. Lavež nikako ne smete prekinuti na nacin koji ce psa zaboleti vec tako da mu se samo privuce pažnja nakon cega ce biti nagraden za prestanak lajanja. Ako se pas plaši zvuka kojim ga prekidate u lavežu pronadite alternativni nacin da mu 'civilizovano' skrenete pažnju.


- Pokušajte da neutrališete njegov strah od neznanaca koji zapravo uzrokuje lavež. Pocnite sa prijateljem koga pas nikada nije susreo i to tako da se ta osoba izdaleka približava ogradi dvorišta. Posmatrajte psa i cekajte momenat kada on uoci približavanje neznanca ali pre nego što pocne lajati. Naredite psu da sedne i pohvalite ga za poslušnost i tišinu. Pas ce isprva poceti da laje kada se 'marker' previše približi ali sa nekoliko ponavljanja ove procedure pas ce najverovatnije dozvoljavati potpuno nepoznatim ljudima da prolaze pored ograde bez laveža.
- Ne ohrabrujte štene da laje ma koliko vam se to u tom momentu cinilo ljupko i bezazleno.
Psi, kao i ljudi,mogu patiti od panicnih strahova odnosno fobija. U tim situacijama, kada je javlja veliki strah, pas ce ga najverovatnije veoma glasno izražavati. Osim olujnog vremena i gromova najnezgodniji periodi su veliki praznici zbog veoma glasnih zvukova petardi, zloupotrebe vatrenog oružja i sl. Strah od ovih, za psa nevidljivih ali itekako 'stvarnih' opasnosti može se videti i po držanju tela - spuštenim ušima i repom savijenim izmedu nogu. Neki psi imaju toliko izražene fobije da se neretko dešava da pobegnu od kuce u panicnom strahu. Za takve slucajeve teba konsultovati veterinara koji ce odrediti vrstu i kolicinu sedativa koji ce psu 'omekšati' nerve za odredeno vreme. Zatvaranje u prostorije bez spoljnih zidova i puštanje radio ili tv programa koji ce 'maskirati' praskove u pozadini takode može biti rešenje. Pomenutu opasnost od bekstva treba shvatiti najozbiljnije pa treba obratiti posebnu pažnju na to da se pas slucajno ne provuce pored nekog od ukucana i preplašen ne otrci u nepoznatom pravcu. O problemu panicnog straha od buke ce biti više reci u jednom od narednih tekstova.
Još neki razlozi koji mogu prouzrokovati nepotrebno lajanje mogu biti:
- Preterana, fanaticna vezanost psa za vlasnika [pas laje samo kada vlasnik nije prisutan]. Može se prepoznati po tome što pas vlasnika ni u sopstvenoj kuci ne pušta iz vida ni za sekund i prati ga bukvalno u stopu gde god da se ovaj krece. Takode, pas vlasnika docekuje i 'ispraca' mahnitom radošcu odnosno nervozom.
- Promena u nacinu života porodice vlasnika psa. [preseljenje, režim odlazaka na posao, radanje deteta, duže odsustvo nekog od clanova porodice i sl.]

Na tržištu se takode mogu naci i neke sprave koje navodno rešavaju probleme tj. odvikavaju psa od lajanja. Tu su ogrlice sa mikrofonom koje reaguju na lavež psa prskajuci ga tecnošcu, emitujuci zvuk visoke frekvencije koji smeta psu ili u najgoroj varijanti ispuštajuci kratkotrajan elektricni impuls na kožu psa. Sa moje tacke gledišta svako ko sebe iole smatra ljubiteljem životinja ne bi o ovakvim metodama smeo ni da razmišlja. Da ne pominjem da one zapravo ne rešavaju uzrok vec samo pokrivaju jedan problem novim - potencijalnim strahom od ogrlice itd.
Kao i uvek, na kraju moram naglasiti da, bez obzira na okolnosti, probleme u ponašanju svog psa možete rešiti samo velikom upornošcu, strpljenjem, puno ljubavi i naravno - bez nervoze.