RAZVOJ PASMINE

O mogućem putu nastanka rotvajlera, kao rase, pisali smo u prošlom broju pri čemu smo objasnili i
poreklo zvaničnog imena. Ovom prilikom navodimo još nekoliko zanimljivosti vezanih za rotvajlera
tokom njegovog razvoja.

Preteča rotvajlera- mesarski psi, brzo su posajali popularni. Zapisano je da su ovi psi početkom
17,veka bili predmet administrativnih odluka i zabrana. Tako je 1610. Bilo određeno da mesarski
majstori smeju imati samo po jednog psa, a 1686. propisano je da psi, tokom noći, ne smeju biti
slobodni.

U različitim regionima mesarski psi nazivani su različitim imenima. Tako je u okolini Kelna ovaj pas
nazivan „Stupp“, a u južnim delovima Nemačke „Stumper“, a u tim delovima za ove pse mogao se
čuti i naziv „Melac“, a u severnim delovima Nemačke postojao je naziv „Davout“ . Poslednja dva
naziva bila su , u neku ruku, pogrdna. Francuski general Melac je predvodio vojsku koja je razrušila
Pfalz, a Davout je bio napoleonov general koji je osvojio Hamburg.

Reč „Stupp“ označava nešto odsečeno, a kada je reč o psu označava psa sa „odsečenom“ njuškom.

Osim karakterističnom njuškom ovi psi su se odlikovali i primernom snagom. Tako je ovaj pas našao
mesto i kod proizvođača mleka i sira – vukao je kolica sa kantama mleka ili sir. To je uslovilo da se
pojavi još jedan naziv za preteču rotvajlera – „ Kasereihund“. I ko zna do kada bi se psi koristili za
vuču da 1935, međunarodni kogres o zaštiti životinja, održan u Briselu, nije doneo odluku o zabrani
upotebe pasa u vučne svrhe.Prvi rasni standard napisan je 1883, a uradio ga je slikar Albert Kull.
Naredne verzije standarda uradili su Bylandt 1894, i Strebel 1905. Da su postojeći psi bili prilično
različiti potvrđuje i navod o opisu ušiju u poslednja dva standarda. Bylandt je za uši napisao da su

srednje veličine ,a Strebel da su male. Osim toga plećka je po Bylandtu strma, a Strebel ju je opisao
kao dobro postavljenu.