PROCENA ZUBALA

DETALJAN PREGLEDE

Pseći zubi su veoma značajni delovi usne duplje, ne samo sa fiziloškog aspekta(uloge u kidanju i sitnjenju
hrane), već i zbog specifične namene određenih rasa – lovačkih i službenih pasa. Naučno je dokazano da
su broj zuba, odnos vilica i različite deformacije nasledne osobine, baš kao što je raspored i veličina zuba
kod čoveka naslednog karaktera. Mnogi odgajivači rasnih pasa su se uverili da se nedostatak pojedinih
zuba i nepravilnost građe i odnosa vilica nasleđuju i da su loše osobine kod potomaka izraženije nego kod
roditelja.

Stoga svaki kinološki sudija mora da poznaje standardom predviđeno zubalo rase koju ocenjuje, pošto su
odstupanja od standard najčešće diskvalifikacione mane, što znači da takvi psi ne mogu biti korišćeni za
priplod. Ne treba posebno naglašavati potrebu kompletnog i makazastog zubala kod svih službenih pasa
( izuzev nemačkog boksera), lovačkih i ovčarskih pasa i mnogih drugih.

Standardi

Tačno je da standardi nekih pasmina ne definišu precizno ni odnos vilica ni broj zuba. Često se može

pročitati “zubalo je pravilno” bez navođenja broja zuba, što zbunjuje sudije pri preocenjivanju zubala. Ni
u jednom standardu nisam zapazio da se toleriše nedostatak bilo kojeg sekutića, što znači da svi rasni psi
moraju imati po šest sekutića u gornjoj i u donjoj vilici da ne bi bili diskvalifkovani.

Dešava se da su prva dva sekutića (prednjaci) u gornjoj vilici tesno priljubljena (naročito kod nemačkog
boksera), pa se površnim pregledom stiče utisak da se radi o jednom zubu. Zato je pažljiv i detaljan
pregled zubala izuzetno značajan prilikom ocenjivanja psa.

Nedostatak zuba

U poslednje vreme se na ocenjivanje sve češće dovode psi kojima nedostaje neki zub, od sekutića do
pretkutnjaka, a standard zahteva potpuno zubalo.Vlasnici donose sudiji potvrdu od veterinara da je zub
postojao, ali je mehanički izbijen, ili je usađen u zubnu alveolu, a nije se probio na površinu zubnog
mesa- gingive. Gotovo u svakoj potvrdi stoji klauzula da ne važi u sudskim slučajevima.

Tu pojavu želim da prokomentarišem i kao stručnjak i kao veštak u sudskim sporovima. Svaka potvrda
koju vlasniku životinja izdaju veterinari, veterinarske stanice, instituti i fakulteti i koja se odnosi ne neku
manu ili patološki proces, prema sudskoj veterini mora da bude garancija tačno postavljene dijagnoze i
kao verodostojan dokument ne može biti izuzeta iz sudskog procesa. Pošto se potvrde izdaju na osnovu
rentgenskog snimka, svaki vlasnik uz potvrdu treba da ima i snimak koji dokazuje da sporni zub postoji
ili je postojao na tom mestu.

Mehanički izbijen zub nije nasledna nego stečena mana, što znači da nedostatak zuba ne sme da utiče na
ocenu, kandidaturu ili titulu. Međutim, naučno je dokazano da i kod zuba sa najdubljim korenom dva do
tri meseca posle izbijanja ili ispadanja zubna alveoala obliterira, odnosno ispunjava se novim vezivnim
i koštanim tkivom, pa se ni rentgenskim snimkom ni na bilo koji drugi način ne može dokazati da je zub
postojao. Pošto psi često gube zube (naročito oni koji aportiraju tvrde predmeta ili su nervozni i grizu
žičanu ogradu boksa), preporučljivo je da vlasnik, čim primeti da je zub izbijen, odvede psa na snimanje
oštećene vilice. Rentgenski snimak i na osnovu njega izdata potvrda su garancija da je zub postojao i da je
izbijen.

Kada su u pitanju sekutići, tamo gde je bio zub koji je izbijen ostaje prazno mesto, široko kao susedni
zubi, a taj razmak se ne smanjuje starenjem psa. Nedostatak pretkutnjaka, naročito prvog, je veći problem,
pošto se retko dešava da su izbijeni mehanički. Ipak , ako do toga dođe, rentegski nimak je potvrda da je
zubalo bilo kompletno.

Korektivni zahvati

Poslednjih godina, mnogi veterinari obavljaju korekciju predgrizača i podgrizača i to veoma
uspešno, naročito ako je pas mlad, a poremećaj nije drastičan, pomoću žičanih proteza ( kao u dečjoj
stomatologiji). Ovakav stručni zahvat u veterinarskoj medicini je za svaku pohvalu, ako se pravilnost
vilice posmatra sa estetskog gledišta.

Međutim, kada se pomoću proteze nasledni poremećaj odnosa vilica ispravlja, to znači da su takvi psi
potencijalni prenosioci loših osobina – nepravilnost vilice – na potomstvo. Stoga je ovaj zahvat na
neki način obmana kinoloških sudija i po sudskoj veterini krivično delol. Veterinar, u slučaju spora,
ne odgovara ukoliko je vlasniku psa izdao potvrdu da je korekcija obavljena zbog izgleda zubala i u

cilju pravilnog žvakanja hrane. Vlasnici obično prikrivaju “doterivanje” zubala da njihovi psi ne bi
bili diskvalifikovani, što znači da primerci sa poremećajima naslednog karaktera, koji se na njima ne
primećuju, dobijaju dopuštenje da se koriste za priplod.

Nasleđivanje

Dugogodišnje iskustvo u uzgoju pasa pokazuje da se nedostatak jednog ili više zuba ne samo nasleđuje,
već u drugoj ili trećoj generacji potomaka dolazi do različitih teških deformacija vilice – javljaju se
predgrizi ( prognathia), podgrizači (brachingnathia), ukršteno ili klještasto zubalo i nedostatak dva, tri,
četiri ili više zuba, posebno pretkutnjaka (premolara).

Ako štenetu čiji roditelji imaju kompletno i pravilno zubalo posle promene mlečnih zuba ne nikne neko
od stalnih ( najčešće prvi pretkutnjak), jasno je da su preci imali ovu manu ili deformaciju vilice, koja se
ponovo ispoljila tek posle nekoliko generacija potomaka.