Dominacija

Ovo je tipičan slučaj hipersocijalizovanog psa u odnosu na čoveka, koji nije od malih nogu naučio da prizna autoritet svog gospodara. On će malo po malo početi da smatra sebe vođom „porodice-čopora" pa će, tokom odrastanja, pokušati da nametne svoju volju pokazujući zube ili ujedajući, kao što bi to činio sa svojim srodnicima. U veterinarskoj praksi spominje se i slučaj pudle, inače kućne ljubimice koja je sa 11 meseci ujedala za gležnjeve svakog ko prođe pored njene korpe, a svog gazdu za ruku kad bi pokušao da joj oduzme omiljenu igračku.

Veterinari su stalno suočeni s problemom „razmaženog Ijubimčeta" koje se ponaša shodno svojoj psećoj logici ako mu greškom dodele ulogu vođe. Mada je obučen da odgovara na određene naredbe kao što su dođi ili lezi, i dalje će se ponašati u skladu sa svojim položajem u porodičnoj hijerarhiji. Ovo je situacija za koju je potpuno odgovoran vlasnik.

Agresivno ponašanje, vezano za posedovanje ispoljava se u odnosu na neki predmet (na primer igračku), hranu ili određeno mesto u kući: korpu ili fotelju. Mnogi psi ne dopuštaju gazdi da im se približi dok se hrane. Psi koji ujedaju ako pokušate da im oduzmete činiju s hranom, predstavljaju dominantne jedinke, žrtve pogrešnog vaspitanja. Vlasnik od početka treba s vremena na vreme da skloni štenetu njegovu činiju sa hranom i da mu je zatim vrati kako bi mu jasno pokazao da je on gazda.

Spominje se i slučaj kokera, Toma, koji je redovno ujedao sve pse i ljude koji bi se približili njegovom gazdi. Ovde nije reč o ispoljavanju dominacije. Pas je svakoga napadao da bi pokazao da njegov gazda nema prava da se interesuje ni za koga osim za njega.

Ima i drugih primera. Belgijski ovčar, Herkul, prošao je kroz obuku za napad i odbranu i potpuno se pokoravao vlasniku. Ali, čim bi ovaj bio odsutan niko nije smeo da mu priđe a da on ne zareži i ne pokaže zube. Nekoliko puta je čak pokušao da ujede posetioce pa je gazda bio primoran da ga, čim neko zazvoni na vrata, zatvara. Ovo je vrlo mučna i nenormalna situacija. Životinja sa neuravnoteženim temperamentom, loše prihvata obuku. Naprotiv, uravnotežen pas će biti predusretljiv prema članovima porodice i nikada neće napasti nekog posetioca koga gazda prijateljski dočekuje jer ga smatra svojim „vodjom čopora".

Obučiti psa za napad i odbranu, znači ići protiv svega što je on učinio da bi se socijalizovao. Ovaj sport je prihvatljiv samo ako vlasnik sprovodi obuku tačno prema pravilima i ako je sposoban da poptuno vlada svojim psom.

Ali, i najmiroljubiviji pas može napasti pod utcajem bola. Stari psi koji pate od artroze ili artritisa, postaju razdražljivi i često refleksno ujedaju ako hoćete da ih pomilujete. U tom slučaju treba se posavetovati s veterinarom kako bi se psu ublažili bolovi. Pas koji trpi bolove dok ga lečite, kezi zube, ponaša se preteći i najzad ujeda ako bol potraje. Obično odmah posle toga pobegne režeći i sklanjajući se u svoju korpu. Neophodno je, znači, u slučaju kad je lečenje bolno, uvezati psu njušku nekom uzicom ili mu staviti korpu. Dlake u očima koje smanjuju vidno polje, neki poremećaji oka, ili gluvoća, hendikepiraju psa koji, ako ga iznenadite, može da ujede refleksno se braneći.

Metodi

Dominantni mužjaci, podvrgnuti dugoj seksualnoj frustraciji, ponekad su agresivni. Ovaj problem može se resiti kastracijom. Ženke koje imaju lažnu laktaciju takođe mogu ispoljavati agresivnost. Pas može biti agresivan iz straha, naročito ako je vezan ili na povodniku i nema načina da pobegne. Ovaj tip agresivnosti može imati ozbiljne posledica, ali se srećom retko ispoljava. Pas se plaši uniformisanih osoba koje mu izgledaju neobično i ovo se, zavisno od jedinke, ispoljava lajanjem ili ujedanjem. Kuja koja se plaši za leglo uvek je na oprezu, a njen materinski instinkt može je navesti da ujede nepoznatu osobu koja se približi uprkos njenom rezanju i pratećem ponašanju.

Ozbiljna je greška ako prihvatite da vas pas s vremena na vreme ujede i ništa ne preduzmete. Naprotiv, treba reagovati čim pas ispolji agresivnost. Treba biti odlučan i odmah ukoriti krivca. Ako se i dalje tako ponaša treba se posavetovati sa stručnjakom. Ne čekajte da saznate da li će se pretnje završiti ujedom da biste pokušali da reagujete. Režanje i preteći stavovi su prvi elementi niza agresivnih postupaka i veterinar će ih tretirati kao takve.

Kad pas ujeda može se očekivati i stadijum hiperagresivnosti, a njegovo ponašanje se smatra patološkim. U 64% slučajeva vlasnici, nažalost, dolaze da se posavetuju s veterinarom tek u ovom stadijumu. Ovi poremećaji su u suštini posledica neraščišćenih hijerarhijskih odnosa. Još od svog dolaska u kuću štene nije naučeno da se kontroliše, puštaju ga da gricka, da jede za stolom, da spava u krevetu. Zauzvrat, brane mu neke stvari koje su, prema psećoj logici, povlastica vezana za dominantan status koji su mu gazde do tog trenutka davale. U ovoj konfliktnoj situaciji, pas koristi jedini adekvatan odgovor, agresivnost u cilju hijerarhije. Ovu agresivnost dominantne jedinke ili „razmaženog Ijubimčeta", nije lako izlečiti. Životinju treba postaviti na svoje mesto, namećući joj odredjene zabrane. Vlasnici treba da koriste svaku priliku koja ima hijerarhijsko značenje, da bi joj pokazali da je ne smatraju dominantnom.

Preporučuje se da je hranite kad porodica završi obed, a ako pokazuje sklonost da brani svoju činiju, da joj dajete komad po komad iz vaše ruke. Čim zareži ili pokaže zube, treba da prestanete da hranite, psa, da ga izvedete u šetnju i da ga nekoliko minuta podvrgnete vežbama poslušnosti. Ostatak obroka mu treba dati kao nagradu ako je uspešno obavio vežbe.

Takođe se preporučuje da ga manje milujete i to samo kad zasluži, i da psa koji ujeda primorate da siđe sa omiljene fotelje ili kreveta. Potrebno je izvesno strpljenje jer pas neće za 48 časova shvatiti da on nije vođa, ali ako prevaspitavanje bude dosledno, rezultati su obično zadovoljavajući.

Prevaspitavanje zahteva saradnju cele porodice i upotrebu korpe. Da bi olakšao terapiju, veterinar može preporučiti neki tretman (za lečenje ovih problema zanimljivi su neuroleptici). Učenje psa poslušnosti kroz igru ili neki sport kao što je agility, daje dobre rezultate.

Ima pasa koji bez upozorenja, ujedom, reaguju na bilo šta što im ne odgovara. Ovakvi psi, koji su srećom u manjini, obično su nepopravljivi. U svakom slučaju možete unapred povećati šanse da imate miroljubivog psa.odabirajući štene koje pripada nekoj mirnoj rasi i čiji roditelji nisu nimalo agresivni, uzimajući socijalizovanu jedinku koja nije suviše rano odvojena od legla i koja je prvi put došla u kontakt s čovekom u pravo vreme, izmedju pet i šest nedelja, počinjući s vaspitanjem šteneta čim dodje u kuću.

Ako je gazda od početka odlučan i ne pravi greške, štene će, čak i kad je dominantno, postati odrastao pas koji neće stvarati nikakve probleme. Naročito ako se dovoljno kreće, šetanje i igra koji oslobađaju energiju i sprečavaju da životinja postane neurotična i razdražljiva, kao što su sve jedinke koje žive izolovano i malo se kreću, očigledno predstavljaju najbolju preventivu protiv agresivnosti