Živeti sa psom pruža mnogo zadovoljstva, ali povlači za sobom i neke neugodnosti ukoliko ne živite na pustom ostrvu. U gradu kao i na selu, na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u našem društvu. Morate paziti na njegovu udobnost i njegovo zdravlje, ali isto tako obezbediti da on ne predstavlja smetnju za druge Ijude. Samo osećaj odgovornosti kod svih nas može potisnuti odbojnost prema psu koja, nažalost, ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima. Posedovanje psa povlači za sobom izvesne troškove. I zbilja, neophodno je predvideti minimalnu opremu za svakodnevni život: povodac, ogrlicu, pokrivač ili kućicu, činiju, četke i česalj, eventualno odeću... Za prenos malih pasa neophodna je njima prilagođena torba. S druge strane, odmor donosi izvesne troškove : specijalne ulaznice, propisane vakcinacije, poseta veterinaru da bi se dobilo zdravstveno uverenje koje zahtevaju neke zemlje itd. Ako ne možete da povedete svog psa, niti da ga poverite svom susedu, pansion predstavlja dobro rešenje, all skupo.
Oprema
Kad napuni 3 meseca, štene počinje da se raduje izlascima. U gradu, bolje je izbegavati ulice i zagadjene parkove i preneti ga na neko mesto tiho i čisto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku ga često izvodite: šest do osam puta dnevno; to je najbolji način da ga naučite da bude čisto.
Izbor povoca
Kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, prilagodjenu njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od 2. meseca. Dobro je pritegnite da je se štene ne može osloboditi kad vuče povodac. Izbegavajte zvonca koja bi ga nepotrebno uplašila i smetala vašim eventualnim prijateljima u šetnji. Izbor povoca, koji povezuje štene sa gazdom, veoma je važan. Povodac mora efikasno prenositi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je od kože, savitljiv, lak, dužine izmedju 1 m i 1,20 m. Nepotrebno je i čak opasno predvideti duži povodac, naročito u gradu, zbog sobraćaja. Kada pas poraste, biće potrebna ostala oprema. Ukoliko je sklon da povlači povodac, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, obrazujući klizni ćvor ("davilica"). Pogoduje svim tipovima pasa i koristi se za vreme vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se živodnja pozvala na red, čime se naravno izbegava svaka grubost. Izbegavajte suviše kratak povodac (jednostavni držać od kože vezan neposredno za kopču), on ne daje psu dovoljno slobode, što povećava njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom ("fleks-povodac"), sve rasprostranjeniji, daje mu, naprotiv, dovoljno slobode za kretanje. Postoji veliki izbor plasričnih povodaca (jeftinijih), pamučnih, kožnih debljih ili tanjih, ili pletenih, ili u vidu metalnog lanca sa kožnom ručicom na kraju. Obratiti pažnju na kopču ako vam je pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje. Najsolidniji su oni koji se otvaraju pritiskom na obe strane i automatski zatvaraju zahvaljujući pločnoj opruzi. Po tradiciji, izvesne rase imaju specijalne ogrlice: buldog, bordoška doga i napuIjski mastif nose veću i deblju ogrlicu, koralnu; doberman tanku ogrlicu, u skladu sa svojom glavom i linijom; hrt i vipet kožnu ogilicu veoma široku u sredini, a usku na krajevima; škotskl terijer nosi boje škotske suknje; pinčer, jazavičar, "jorki" ili veliki psi sa gustim krznom, kao što je čau-čau, nose amove; u Švajcarskoj, pastirski psi nose veliku kožnu ogrlicu ukrašenu metalnom pločicom koja predstavlja kravu. Za prefinjene pse, postoje povoci koji se posebno slažu sa ogrlicama u modernim bojama; što se tiče malih luksuznih rasa, one radije nose modele od velura ili jagnjeće kože, sa zlatnim zakivcima ili dragim kamenjem. Ogrlica treba da ima pločicu na kojoj se nalazi adresa gospodara. Takva opreznost biće svakako od koristi, zato što se ne pomišlja uvek na proveru broja tetovaže kod izgubljenog psa, ili se to izbegava ukoliko je agresivan. Kod kuće skinite ogrlicu svog psa da bi dlaka na vratu disala i vratila se na svoje mesto.
