Elegancija pokreta

Pravi argentinac je moćan sportista vulkanske snage i čeličnog zdravlja, sposoban da kontroliše ogromne prostore. Hrabar je i srčan, pri tom izuzetno stabilan. Može da se prilagodi svim uslovima života, pa i u stanu. Pravi primerci nikad nisu lajavi. Inteligentan, iako prvenstveno stvaran za lov na krupnu divljač, u savremenim uslovima sve više se koristi kao službeni pas. Svako bira psa po svom ukusu i karakteru. To je učinio i odgajivač rasnih pasa više od decenije, Nebojša Filipović iz Valjeva, koji danas ima 22 rase u gotovo svim FCI grupama, ali na prvom mestu su psi rase dogo argentino.
- Bila je to ljubav na prvi pogled – kroz osmeh otkriva mladi odgajivač. - Dok sam studirao u Novom Sadu, bezuspešno sam muvao koleginicu šetajući Štrandom, kad se pojavljuje moćna limuzina, vlasnik - dečko koji je držao diskoteku i imao mnogo novca, vrata se otvaraju i istrčava još moćniji beli pas, dogo argentino, za kog sam čuo, ali ga nikad nisam pre toga video i u tri koraka dotrčava do mene! Uspeo sam da dobijem potvrdu da je to ta rasa, a oduševljena moja beznadežna simpatija već je čavrljala razmenivši brojeve telefona sa vlasnikom, a ja sam odlučio da nabavim prvog argentinskog psa. Jednako sam oduševljen ovom rasom i danas, šta više, ljubav je sve veća. To je savršen pas za mene. Ispostavilo se da sam nabavio primerke zaista stabilnog karaktera, a snažne i moćne.
ZOV: Osnovne karakteristike rase?
Filipović: Dogo argentino odnosno argentinski pas je ispravan naziv. To je "koktel rasa", skup dobrih osobina raznih rasa pasa. Bogati ljudi iz Argentine, koji su imali veliku strast prema lovu su odlučili da naprave savršenu rasu i kupovali su pse svuda po svetu dobrih odlika kao što su poenteri, bulterijeri, pirinejski mastifi i još mnoge rase i svaka je dala kap dobre krvi. Iskusnom selekcijom stvoren je dogo argenitno - harmoničan pas, koji je sada sve više atraktivan gradski i službeni pas, nego što je lovački. Pravi pas za kuću. Prati čoveka, nema potreba za suvišnom pričom, komandama, dovoljno je da živi sa porodicom i ispunjavaće sve želje. Standard je varirao. Smanjena je gornja granica visine sa 70 na 68 cm za mužjaka. Važno je da su kompaktni, da imaju dobru proporciju i tada je poželjno da su viši. Moj Karlos junior, koji je pobednik i Prve klupske specijalke kod nas, je visok 68 cm, ali je kompaktan. Ne sme dogo argentino biti štrkljav, već jake glave, grudi. Zamišljen je kao rasa sa kupiranim ušima i ne verujem da će italijanski, španski ili savez u Argentini odustati od toga. U eri tzv. zaštite pasa, mnoge rase postaju neatraktivne sa svojim prirodnim ušima i repom. To su teme za razmatranje.
* Uslovi smeštaja i ishrana?
- To je pas koji spava na snegu, trpi minus 50 i plus 60! Apsolutno može da živi i u stanu. Poznajem mnogo ljudi koji ga imaju kao kućnog ljubimca. To je stabilan pas, nije nervozan, neće pojesti tapete, kablove i slično. Svakako da mu je potebno kretanje te su šetnje neophodne. U Japan, Njujork su otišli neki moji psi, koji žive vrlo urbanim životom na 150-om spratu staklenog oblakodera, voze se nekim svemirskim prevozom 380 kilometara na sat. A opet to je pas koji se odlično snalazi u netaknutoj prirodi. Mogu ga preporučiti i za stan, i za prirodu. Svakog može da zadovolji i prati kroz svaki oblik i način života. Nema zdravstvenih problema. Jedino što kao i svi beli psi može imati problem ukoliko mu koža nije zaštićena od ektoparazita, buva i krpelja. Zahvalni su, jedu svaku hranu. Mojim psima dajem suvu granuliranu hranu pomešanu sa živom junetinom. Preko 500 štenaca ove rase sam odgajio i probao sam mnogo toga, ali ovo se pokazalo kao optimalan obrok.
* Odnos sa decom?
- Fantastičan. Ova rasa je još uvek u nastanku, te ima mnogo tipova u karakteru i ponašanju. Potrebno je iskustvo i zato budući vlasnici treba da se obrate odgajivačima koji su radili godinama sa više linija argentinskih pasa i znaju kakve karakterne osobine nose. Moji psi potiču od takvih linija iz Argentine koje imaju potpuno stabilan karakter, klinci mogu ući u dvorište, da ih maze i oni neće pokazati ni trunku agresije.
* Zar ne čuvaju svoju teritoriju, dvorište?
- To je mala tajna odgajivača. Kad imaju tri, četiri meseca može da im se koriguje taj nagon za čuvanjem ukoliko se blago kazne, odnosno prekore, i shvatiće da to ne treba da rade. Izolacijom bilo koje rase u boksu, da ne vidi ljude, pušta se samo noću, stiču se navike čuvara. Dogo argentino ima urođeni nagon za čuvanjem i kada porodica nije tu on brani i bodyguard pas je. Dešava se da psi koji nisu zalajali do godinu, dve dana starosti, kad su prvi put imali veliko iskušenje bez velikog prethodnog učenja, komandi, reagovali su. Desilo se da je momak koji nikada nije stavio čak ni povodnik argentinskom psu, koliko je bio staložen, a kojeg je uzeo od mene kad je bio štene od 28 dana, bio zapanjen kada je prvi put u dve godine jedan njegov prijatelj bio neoprezan prišavši mu s namerom da ga udari u vidu pozdrava, a pas je skočio da ga odbrani bez rezerve. To je dokaz da imaju u sebi urođen stav telohranitelja.
* Da li se vezuju za jednog vlasnika?
- U zavisnosti kako se prema njima ophodite. Ako je pušten u dvorištu i sa njim su svi članovi porodice, sa svima ima dobre odnose. Ali, ipak je rasa koja preferira da se veže za jednog vlasnika, onog ko ga najviše voli, šeta, posvećuje mu vremena.
* Da li je i danas moguće koristiti ga u lovu?
- Apsolutno. Sve svoje pse testiram, jer piše u standardu da je lovački pas, mada sve manje ima mogućnosti da lovi u Evropi jer je zabranjen lov psima koji hvataju divljač. Ne treba u njemu suzbijati te lovačke osobine. Proveru radim u gateru na divljim svinjama, samo da vidim da li će napraviti zahvat, bez ranjavanja divljači. I svaki od pasa u mojoj odgajivačnici je prošao taj test hrabrosti i čvrstine. To je potvrda da ima stabilan karakter, da nije plašljiv. Upravo problem i nastaje od plašljivih pasa koji napadaju iz straha. Mi imamo predrasude da je reč o agresiji. Kad je hrabar i srčan pas poput dogo argentina koji ne zna za strah, njemu je nerazumljivo da ujede nekog sateranog u ćošak.
* Brojno stanje u odgajivačnici i prioriteti u selekciji?
- Imam 32 odrasla psa, 16 linija, sedam mužjaka, od kojih su četvorica za priplod, neki su već starci i ostalo su ženke. Stalno imam nešto novo, jer tražim nove primerke koji odgovaraju rasi. Fizički izgled pre svega kad je reč o selekciji, uz stabilan karakter. Svakog psa kod kog sam uočio plašljivost ili nesigurnost, kao i agresivnost i preaktivnost, isključio sam iz selekcije, iako je obećavao da će biti u dobroj proporciji. Evo i ovaj pas dok mi razgovaramo je potpuno stabilan, koncentrisan, a opet u pripravnosti. U komentaru prvog standarda i piše da dogo argentino treba da izgleda, da svakog trenutka može da skoči iz ringa i krene u lov. Međutim, često viđamo na izložbama u ringu pse sa smanjenim tonusom, koji kao da spavaju. Argentinski pas mora biti pravi sportista kad uđe u ring. Elegancija pokreta je nešto što takođe oslikava ovu rasu. Važno je da nemaju fleke, tufne koje su ranije bile česta, a sad smo uspeli selekcijom da ih svedemo na minimum. Nema sentimentalnosti pri selekciji i odgoju. Mora se težiti savršenstvu da rasa ne bi stagnirala.
* Kakve su majke i koliko štenaca bude u leglu?
- Treba imati na umu da je ovo rasa u nastajanju, “koktel” rasa. Često prepoznajem bulterijera sa tim specifičnim izrazom lica i oblikom očiju, razne vrste mastifa i sve zavisi koliko najviše imaju od predaka, tako da bude od šest do deset štenaca.
* Najdraže titule i planovi?
- Pobeda na Klupskoj specijalki sa psom oštenjenim, odgojenim, treniranim u mojoj odgajivačnici. I preci su mu od mene. U suprerlativima je ocenjen kod sudije koja ima iskustva u odgajanju ove rase. Estetika oblika glave i prava proporcija je nešto što je prepoznatljivo kod mojih pasa. Potvrda mog dugogodišnjeg rada je i mnogo mojih pasa u različitim starosnim razredima. Kao i priznanja u vidu stotine osvojenih pehara, pobeda na izložbama i kandidatura za šampiona kod sudija iz desetak različitih zemalja. Najveći uspeh i zadovoljstvo za mene je sreća da se bavim onim što istinski volim. Istina je da i pored toga što u svojoj odgajivačnici imam pse sa svih meridijana, Argentine, Meksika, Amerike, Kine, Južnoafričke Republike, Engleske, Francuske, Nemačke, Italije, planiram da uvezem još dobrih pasa i selekcijom stvorim kvalitetno potomstvo. Sve ću to, nadam se, predstaviti narednih godina na najvećim evropskim i svetskim izložbama.

preuzeto iz revije Zov.